Predstava „Kako ja ovo sinu da objasnim?” reditelja Vojislava Arsića odigrana je u staroj zgradi Radio Kraljeva, trećeg dana festivala A.N.F.I.TEATRA. Autorski tim predstave radio je na radionicama sa mladim ljudima iz raznih sredina i to iskustvo preneo u ovaj komad, sa ciljem da mladima pokaže sve probleme ekstremizma. U predstavi imamo priliku da teorijski, odnosno dokumentarno saznamo šta ekstremizam znači, kako se prouzrokuje, prostire, kao i koje su njegove posledične veze. Kada se ekstremizam postavi kao tema, etika polako pakuje kofere, odlazi što dalje i trudi se da se ne vraća. Centar E8 iz Beograda došao je na ideju da uklopi nauku o moralu sa tom zluradom pojavom. Suština problema se širi u sve moguće pore društva, ali se o njima adekvatno ne brine, te dolazimo do trenutka kada se ekstremizam empirijski sažima sa našom svakodnevicom i dovoljni su samo trenuci da on potpuno iščezne iz našeg vidokruga.
Ekstremizam je tema koja nas okružuje, ali i koja se nalazi u nama. U ovoj predstavi preispitujemo stavove i ponašanje društva, ali se i razračunavamo sa sobom i onim što svi nosimo u dubini svog mozga i želuca. Ekstremizam (latinski „ad extrema”) se može odrediti kao nešto što ide do krajnjih granica, isto kao što i naši ekstremiteti predstavljaju završetke na našem telu. Ekstremitetima se završava granica koja pripada nama, a izvan nje se nalazi svet sa novim granicama i ograničenjima, na koje mi često nemamo uticaj, ali vidimo klanicu, rekao je reditelj Vojkan Arsić.
Kroz pametno uklopljene deonice o terorizmu, ratovima širom planete zemlje, uništavanju flore i faune, robovanju slobode, neznanju, ličnim pričama, stereotipima, predrasudama, pognutim glavama, prosjacima i bolu u grudima stižemo do dela predstave koji nudi sam naslov – Kako ja ovo sinu da objasnim?
Kako ja sinu da objasnim da postoji neko ko priželjkuje zlo?
Kako ja sinu da objasnim da postoji zavist?
Kako ja sinu da objasnim da se dva muškarca ljube na ulici?
Kako ja sinu da objasnim Siriju, Palestinu, 11. septembar?
Kako ja sinu da objasnim da postoji Bog?
Kako ja sinu da objasnim da postoji mržnja ka bićima koje vidimo kao nižu rasu – Romima, prosjacima, hendikepiranima, autističnim ljudima?
Kako ja sinu da objasnim da je svet nesavršen?
Kako ja sinu da objasnim da mu ostavljam svet na kojem će i on sam morati mnogo da radi?
I dok prepunu kraljevačku salu (i jedan deo dvorišta, u kome deo ljudi gleda predstavu) preplavljuje višeminutni aplauz, u meni kulja pitanje kako ja sve što sam upravo pogledala u predstavi „Kako ja ovo sinu da objasnim?” zapravo sebi da objasnim? Kao što kažu u predstavi, naučili smo da živimo u svetu brojeva, prema empirijskom načinu života u kom je podrazumevanje najveća utopija, ali zašto olako, gotovo aksiomski shvatamo postojanje broja jedan?
