U foajeu Ateljea 212, 12. novembra, konferencijom za medije obeležen je jubilej povodom 70 godina postojanja pozorišta. Okupljanje je organizovano sa ciljem obeležavanja sedmodecenijskog rada ove institucije, kada je za premijeru Geteovog Fausta, u režiji Mire Trailović, postavljeno tačno 212 mesta. Događaj je propraćen i izložbom fotografija posvećenim glumačkoj legendi, dugogodišnjem članu ansambla ovog pozorišta, Petru Kralju, od čije se smrti navršava 15 godina.
Ipak, kao što je istaknuto i u samoj najavi skupa, veći deo konferencije prevashodno je bio posvećen problemima sa kojima se Atelje 212 suočava, ali i položaju pozorišta u Srbiji u širem kontekstu, kao i statusu zaposlenih u kulturi uopšte, što je doprinelo tome da atmosfera, umesto očekivanog svečanog karaktera, protekne pretežno u znaku protesta i svojevrsnog upozorenja na sve gore tretiranje kulturnih institucija u zemlji. Zaposleni u Ateljeu 212 izneli su primedbe na finansijsko poslovanje i upravljanje pozorištem, zatražili smenu v. d. direktora Ljubiše Ristića, uz obavezno revidiranje štetnih ugovora, a ohrabrenje u tim zahtevima pružile su im kolege iz drugih pozorišta, kako iz Beograda, tako i van, koji prolaze kroz iste otežavajuće okolnosti.
U zvaničnom saopštenju zaposlenih navedeno je da „većina kolektiva smatra svojom obavezom da javnost upozna sa razmerama finansijske krize i načinom upravljanja pozorištem”. Kako spominju neki od glumaca koji su se obratili prisutnima, „kao jedan od najdrastičnijih pokazatelja naveden je podatak da su rashodi za izmenjene ugovore sa honorarnim saradnicima za samo mesec dana dostigli približno 13 miliona dinara, dok su prihodi od prodaje ulaznica iznosili oko 9 miliona”. Zaposleni smatraju da takav odnos rashoda i prihoda „dodatno opterećuje poslovanje i dovodi u pitanje dugoročnu stabilnost ustanove, kao i njen umetnički kontinuitet i identitet”.
Iz navedenih razloga, zahteva se hitno imenovanje novog vršioca dužnosti iz redova zaposlenih i na predlog kolektiva, ali se istovremeno potcrtavaju i trenutne društveno-političke okolnosti, kao nepodobne za sprovođenje legitimnog i odgovornog biranja direktora, te da je za raspisivanje regularnog konkursa neophodno uspostavljanje veće političke institucionalne stabilnosti. Nadležni su takođe pozvani da ispitaju odgovornost i gradske sekretarke za kulturu, Jelene Medaković, jer kako se navodi, „dosadašnja upozorenja i zahtevi za smenu rukovodstva nisu doveli do rešenja.”
Podršku kolegama pružili su i glumci drugih pozorišta, koji su u svojim obraćanjima sugerisali kako i sami nailaze na brojne probleme u svojim institucijama. Kao govornici obratili su se predstavnici Narodnog pozorišta u Beogradu, Pozorišta Boško Buha, Puls teatra iz Lazarevca, Šabačkog pozorišta, Malog pozorišta Duško Radović i Pozorišta mladih Novi Sad. Oni su skrenuli pažnju na poteškoće iste prirode u svojim matičnim kućama i zaključili da takve promene predstavljaju ozbiljnu pretnju profesionalnim standardima kada su kulturne institucije u pitanju.
Pred sam kraj konferencije, pre nego što će glumci Svetlana Ceca Bojković i Milan Caci Mihailović najaviti otvaranje izložbe i posvetiti nekoliko reči našem proslavljenom glumcu, svi prisutni predstavnici pozorišta usaglasili su se da je od najvećeg značaja međusobna solidarnost i zajedničko delovanje u ovoj borbi. Jubilej se na taj način doživljava kao važan ne samo za zaposlene u toj ustanovi, već i za publiku i čitavu pozorišnu zajednicu koja je tokom prethodnih sedam decenija bila povezana sa radom ovog pozorišta na različite načine. Podsetili su okupljene na istoriju samog pozorišta, kao i na generacije umetnika koje su kroz njega prošle, poručujući da je očuvanje istog naša zajednička odgovornost.
U tom maniru, 70 godina Ateljea 212 preobrazilo se u nešto više od obeležavanja jednog jubileja. Ovaj skup pokazao je da problemi sa kojima se suočava ova kuća odražavaju mnogo rasprostranjeniju krizu u kulturi, ali i spremnost da se zajednički deluje i bespogovorno zahteva odgovornost, bolji uslovi rada i profesionalno upravljanje institucijama.
Glumci su poslali jasnu poruku – očuvanje pozorišta ne podrazumeva samo čuvanje njegove tradicije i umetničkog nasleđa, već i borbu za uslove u kojima ono može da nastavi da postoji i funkcioniše i u budućnosti.
Autorka: Tamara Horvat
Foto: Izlaz.com, mondo.rs
