Premijerno izvođenje diplomske predstave „Greta” mlade rediteljke Nevene Dimitrijević imali smo priliku da pogledamo u prvoj polovini maja, na maloj sceni Narodnog pozorišta u Nišu. Predstava je rađena po tekstu Luca Hibnera, a prevod i adaptaciju teksta potpisuje sama rediteljka. Možda ni sam Gete ne bi mogao da pretpostavi da će scena na 89. stranici njegovog dela „Faust” poslužiti kao inspiracija za razotkrivanje različitih pozorišnih klišea i mehanizama. Upravo u potrazi za smislom pozorišta i umetnosti kao takve, rediteljka se odlučuje da publici u potpunosti otkrije kako izgleda proces nastanka jedne predstave.
Na sceni pratimo dvoje glumaca, Katarinu Mitić Pavlović i Miloša Cvetkovića, koji se naizmenično nalaze u ulogama reditelja i glumaca koji, pokušavajući da dođu do rešenja za scenu iz „Fausta” u kojoj je Greta sama sa kutijicom za nakit, upadaju u, na prvi pogled, niz komičnih situacija. Scene su kratke, duhovito osmišljene i brzo se smenjuju, a dvoje glumaca duboko prodiru ispod površine pozorišnog sveta i donose nam istinu o različitim ljudima koje tamo susreću. Upozanćemo glumicu „divu” i reditelja početnika koji se snebiva pred njenom glumačkom veličinom; mladu neiskusnu glumicu koja već prvu repliku: „Tako je sparno...” dovodi do patosa; zatim, reditelja stare garde koji je više posvećen svojim anegdotama nego procesu rada; rediteljku izgubljenu u psihologiziranju; reditelja kome će scena zavisiti od protoka energije i meditacije. A vrhunac ćemo dostići s rediteljem koji želi da se kutijica za nakit nalazi u tuš kabini koja visi u vaduhu. Ovi različiti karakteri pružaju nam priliku da i mi analiziramo i promišljamo o prethodnim predstavama koje smo gledali, a nisu nam bile najjasnije i da ih bolje razumemo znajući da ih je možda stvarao neko od ovih ljudi. Predstava pruža priliku publici da zaviri u sam proces pripremanja predstave i otkrije šta se dešava iza kulisa. Publika će moći da otkrije tajnu pozorišne magije, koja uvek iznova intrigira, kako ona nastaje na sceni, u kakvom su odnosu reditelj i glumci i zašto predstava izgleda baš tako kakvom je oni prikazuju na sceni.
Rediteljka ističe da je jedno od glavnih pitanja koje senamećee: „Da li je fascinantniji proces rađanja ili sama predstava?” U ovom slučaju otkriva nam da je to možda bio sam proces rada, u kome se reditelj i glumci spajaju u jedno, ali da veliko uzbuđenje, naravno, pričinjava i sam produkt koji dele sa publikom.
Ova predstava osveženje je za Narodno pozorište Niš, a imaćete priliku da je pogledate u narednom mesecu.
Foto: Narodno pozorište Niš
