Sinoć je u okviru BELEF festivala na sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta u Beogradu premijereno izvedena „Gospođa Ajnštajn“ u režiji Karin Rosniček, po tekstu Snežane Gnjidić. Priča koja prati kompleksan odnos između Mileve Marić (Duda Stojanović Glid) i Alberta Ajnštajna (Goran Jevtić) sinoć je publici pružila uvid u to – šta bi bilo kada bi se njih dvoje sreli nakon smrti, u nekom nedefinisanom međuprostoru.
Uz minimalnu scenografiju, koja se sastoji od dve crne kutije koje glumcima služe za sedenje ili stajanje, nekoliko knjiga i jednog rotirajućeg zida, Mileva i Ajnštajn nas, evocirajući uspomene, ili kako oni kažu – „igrajući se“, vode u ponovno proživljavanje značajnih zajedničkih trenutaka. Kako bi pokušali da nađu razumevanja jedno za drugo makar na onom svetu, iz tog međuprostora koji otvara predstavu selimo se u učionicu, gde su se prvi put i upoznali. Tada vrlo mladog Alberta privlači jedina žena koja u tom trenutku studira fiziku i matematiku – odmerena, obrazovana i vickasta Mileva. Kroz niz scena koje oslikavaju početak burne veze, Mileva je na početku njihove ljubavi prikazana kao ambicioznija i posvećenija nauci, ali isto tako spremna da prati Alberta u svim ludostima i da u potpunosti razume njegov tok razmišljanja. To njihovo „igranje“ u zagrobnom životu se pretvara u ponovno proživljavanje Milevinih trauma.
Izneverena od strane Alberta i za života neafirmisana i nepoznata naučnica, Mileva je prikazana kao snažna žena koja u privatnom životu nije bila ništa manje važna od slavnog naučnika. Ideje za njegova naučna dostignuća potekle su upravo od nje, a današnja opsežna istraživanja potvrđuju da je doprinela stvaranju revolucionarne teorije relativiteta. Ali kako i sam Ajnštajn kaže – isključivo njegovo ime mora da stoji uz sve teorije jer „ko bi jednu ženu uzeo za ozbiljno“. Među njihova četiri zida, on prihvata njene zasluge i čak nekada zaboravlja da je ona žena, već je tretira kao ravnopravnog naučnika. I u onom međuprostoru zaključuje da je možda bila „malo“ pametnija od njega. Ali ipak u javnost izlazi kao samostalan naučnik.
Nimalo umanjena genijalnost Ajnštajna prikazana je kroz niz scena u kojima se ispoljava njegova zanesenost naukom, koja ide i do potpune opsesije. Čak i u trenutku kada mu Mileva izgovara da je trudna, Albert je preokupiran mislima o novim teorijama i saznanjima. U nekim trenucima egoističan ili toliko posvećen nauci, potpuno ignoriše postojanje svoje dece, Mileve, okruženja. Nekoliko godina pre nego što će Mileva umreti, on je napušta, a tek u tom zagrobnom životu saznaje kada i kako je preminula, koliko je teško živela, kao i da je njihov sin nakon njegovog odlaska završio u psihijatrijskom opservatorijumu.
Iako duodrama, zahvaljujući dinamičnim razgovorima i putovanju u prošlost, predstava nimalo nije monotona niti nezanimljiva. Autorka dramskog teksta, Snežana Gnjidić, bila je inspirisana pismima koje je pronašao unuk Milevine prijateljice, a među kojima su i prepiske između Ajnštajna i Mileve. Kao odlično rešenje, u predstavi su prikazani delovi pisama kroz kratke audio-isečke.
Ono što je iznenađenje za mnoge – jeste duhovitost Mileve, koja je otkrivena kroz pisma, i njen smisao za humor, prisutan u svakom dijalogu koji njih dvoje vode. Puna domišljatih i vickastih replika, sjajna Duda Stojanović Glid donosi na scenu Milevu u potpuno novom svetlu. U onom svetlu kakvom bi svi trebalo da je pamtimo – kao jaku ženu koja stoji iza najvećih naučnih teorija. Iako je tokom celog života bila u senci Ajnštajna, ova predstava donosi svojevrsnu zamenu uloga. Pored njene izuzetne, genijalne ličnosti i hrabrosti, slavni naučnik ostaje duboko u senci velike, najveće - Mileve Marić.
Na BELEF-u nas sutra očekuje predstava za decu „Snežna kraljica” u pozorištu Duško Radović, a u ponedeljak će u Narodnom pozorištu gostovati NP Sombor sa predstavom „Kralj Ibi”.
Foto: NArodno pozorište u Beogradu
