Druge večeri 47. po redu Međunarodnog festivala monodrame i pantomime, beogradska publika imala je priliku da pogleda monodramu „Nenapisana pisma” u izvođenju Vanje Milačić, a zatim i nagrađivanu koreodramu „Vrpca”, autorsko delo Aleksandre Arizanović.
Dok publika zauzima svoja mesta, na sceni nas dočekuje glumica Vanja Milačić, ovog puta u ulozi najznačajnije srpske slikarke i figure srpskog slikarstva uopšte, Nadežde Petrović. Narednih sat vremena slušaćemo o njenom životu, mislima, unutrašnjim borbama i okruženju koje ju je tokom čitavog života sputavalo. Monodramski pristup izveden je kao kolaž introspektivnog monologa praćenog direktnim obraćanjem publici, iz prvog lica, na momente presečenog penjanjem za govornicu – što su i trenuci kada priča iz lirskog prelazi u zvaničniji i hladniji ton – za kojom Nadežda iščitava svoja pisma, molbe i zahteve ministarstvu i kralju. Iz ovih govora jasno se ističe feministički princip „lično je političko”, te nas ona kroz svoju borbu za vidljivost, ali i goliživot, upoznaje i sa položajem žene, položajem umetnosti i položajem žene u umetnosti s kraja devetnaestog veka. Značajan deo emocionalne introspekcije prikazan nam je i kroz iščitavanje pisama koje je Nadežda pisala svom prijatelju i kolegi Ivanu Meštroviću.
„Vrpca” Aleksandre Arizanović je lična i intimna priča o pobedi života. Na ogoljenoj sceni, uz autorkin glas koji čujemo iz off-a, glavnu ulogu preuzima govor lica i tela, tela koje je prošlo kroz sve ono što će ultimativno autorku i dovesti na ovu scenu. Priča koju slušamo je emotivno nabijena, snažna, ali i nonšalantna, pametna i neodoljivo duhovita, praćena preciznim i uvežbanim scenskim pokretom, kakav sa novosadske akademije možemo i očekivati. Na neverovatno ležeran način, Arizanović će ogoliti značajne teme i pitanja od kojih najčešće bežimo pod izgovorom da se o njima ne govori. Glumački debi autorkine majke popeće intimnost ovog performansa za još jednu stepenicu više, bespogovorno uspevajući da dopre direktno u srce publike.
„Slikar, a ne udavača”, na drugoj strani spektra – majka. Ona spona koja ostaje jeste jednostavno – žena – i sve ono čemu se ženski um i telo mogu i moraju prilagoditi u čistoj borbi za opstanak.
Treće festivalske večeri, gledaoce očekuju monodrama „Ja sam dama” Ivane Župe, kao i solo plesna predstava „Afterlife party with Evergreen Eve” autorke Isidore Stanišić.
Foto: Milica Raković (hocupozoriste.rs)
