Drugog festivalskog dana 64. Sterijinog pozorja, 27. maja, odigrane su dve predstave: „Zla žena”, Narodnog pozorišta iz Subotice u takmičarskoj selekciji i „Itaka”, pozorišta „Jožef Katona” iz Budimpešte u međunarodnoj selekciji „Krugovi”.
„Zla žena” subotičkog Narodnog pozorišta izvedena je prema originalnom tekstu Jovana Sterije Popovića, dok režiju potpisuje Iva Milošević. Ovaj naizgled klasičan primer komedije zabune sa elementima sterijansko-molijerovske komedije karaktera – u inscenaciji Ive Milošević dobija daleko dublju i intenzivniju dimenziju no što je možda prvobitna intencija autora bila. Komično u ovoj predstavi mahom je u performativnim elementima, dok se iza naizgled duhovitih replika zatiče mračna antropološko-socijalna kritika rodnih odnosa i odnosa gospodara i roba. Sterija se u svojim komedijama najčešće bavi tematikom ženskog, u maniru malograđanštine, prikazujući često žene iskvarene pomodarstvom i društvenim konvencijama, ali sa intencijom da ih prikaže na način koji bi bio pre svega komediografski i zabavnog karaktera. „Zla žena” se savršeno uklapa u tematski korpus festivala, jer Sultana (Milica Sužnjević), junakinja drame – dolazi do katarzičnog osvešćenja i preuzima dominantni princip, čime na surov način oslobađa sebe i svoj integritet kao žene. Ona je pritom detinje neurotična i agresivna žena, koja verbalno zlostavlja poslugu, isfrustrirana brakom sa narcisoidnim i statičnim grofom Trifićem i posredstvom zamene identiteta sa pasivnom i dobrodušnom čizmarkom Pelom dolazi do promene. Inverzija odnosa gospodara i roba dešava se na više planova – izmenom Sultane i Pele (dva suprotna pola ženskog principa) i izmenom muževa – gde Pela postaje „milostiva gospođa”, a Sultana odlazi Sreti, Pelinom mužu pijanici, koji je tipski karakter ekstrema patrijarhalnog muškog principa. Prvi deo predstave, koji uvodi karaktere u priču, komičan je i obeležen intenziviranom ironizacijom vojvođanskog naglaska, koji bi trebalo da sugeriše, kao i bela šminka i kostimi, izlažiranost i maske koje karakteri nose u društvenim ulogama, a koji su udaljeni od njihove istinske prirode. Za razliku od njega, u drugom delu predstave, počevši od scena kada Sultana odlazi kod Srete, dramska radnja prerasta gotovo u sado-mazohistički performans, u kome su nasilje Srete nad Sultanom i njene molbe za oproštaj zapravo okidači za njenu dijametralno suprotnu krajnju transformaciju u ono što istinski jeste – apsolutnu gospodaricu, koja oslobodivši se represivnih društvenih konvencija i zahteva postaje ta koja uslovljava njih. Dakle – „Zla žena” Subotičana je, iako izvedena po originalnom tekstu, udaljena od Sterijine kritike malograđanskog poretka, kako bi se na primeru jedne tipski „loše žene” ukazalo na spoljne okolnosti koje su tu metamorfozu uslovile. Predstava je od strane publike ocenjena sa 3,52.
Prva predstava na festivalu odigrana u međunarodnoj selekciji „Krugovi” bila je „Itaka”, pozorišta „Jožef Katona” iz Budimpešte, u režiji Kriste Sekelj, dok je tekst adaptacija Homerove „Odiseje” Petera Zavade i Armina Sabo-Sekelja. Iako je u ovom kabare-šou i parodičnom performansu glavni junak muškarac – antiheroj Odisej (Ervin Nađ) – odvijanje radnje na sceni uslovljeno je ženama koje on konfrontira tokom svog lutanja, koje je zapravo sopstvenom voljom izabrao i često produžavao. Žene su u ovoj predstavi daleko brojnije i njihova funckija jeste da kroz junakove susrete sa njima, svojim postojanjem, ukažu na slabost i ljudsku nesavršenost prvidnog herojskog muškog principa, koji Odisej pretpostavlja. Sama scenografija u vidu burlesknih plavih šljaštećih resa – da li aludira na morski ambijent Odisejevih putešestvija, da li na parodičnu stilizaciju u maniru pompeznih i kičastih šou programa, te se stiče utisak da je ovaj klasični ep zapravo namenski predstavljen kao zabavni program, da bi se postigao efekat deglorifikacije herojskog ideala, kakav je Odisej predstavljao. Odisej je ironizovani alfa-muškarac, koji sam sebe dovodi u neprilike svojom svešću o podložnosti uživanjima. Sve žene koje sreće – a sreće razne tipove – od racionalne Atine koja ga prati sve vreme putovanja i koja je narator čitave drame, zatim strašne veštice Kirke, koja, iako nastupa teatralno i grandiozno, nakon seksualnog čina sa junakom smekšava, do krajnje ironizacije u vidu Džoan-Džet-stil sirene koja peva osvetničku pesmu o Odisejevoj preljubi. Prestavu, pored upečatljive scenografije sa krugom u centru svojevrsnog „stejdža”, prate dva muzička performansa, koja unose i elemente mjuzikla u ovu pompeznu stilizaciju mita. Odisejev avanturizam i nesmiren duh predstavljeni su, stend-ap humorom obojenim performansom Ervina Nađa, kao antipod herojskom principu odanosti vernoj ženi Penelopi. Naposletku, sve se urušava i Odisej ostaje ogoljen i ranjiv pred ispraznošću sopstvenog egoizma. Predstava je od publike dobila ocenu 4,22.
U okviru pratećeg programa drugog dana festivala održana je izložba „Svetlana Bojković ili Umetnost glume” u donjem foajeu scene „Pera Dobrinović” u Srpskom narodnom pozorištu. Svetlani Bojković se na otvaranju pridružila i Mira Banjac, te je auditorijum bio svedok zasluženoj odi dvema divama srpske pozorišne i glumačke scene.
Večeras je u takmičarskoj selekciji na programu „Kao i sve slobodne devojke” Tanje Šljivar Dojčes Teatra, u režiji Salome Dastmalhi, koja će se igrati od 20 časova u Novosadskom pozorištu. Na sceni Pozorja mladih kao prateći program u 21 čas na sceni Akademie umetnosti igraće se „Malograđanska svadba” Bertolta Brehta, u izvođenju klase glume na sprskom jeziku Akademije umetnosti u Novom Sadu.
