Dok većina institucionalnih pozorišta privodi sezonu kraju i zatvara svoja vrata za publiku do jeseni, Beograđani u teatru mogu da nastave da uživaju na Beogradskom letnjem festivalu. Slogan BELEF-a 2021. jeste „Novi početak”, a publika će na letnjoj sceni na Kalemegdanu, ali i na scenama beogradskih pozorišta, imati priliku da isprati raznovrstan program. BELEF je svečano otvoren 27. juna, mjuziklom „Cigani lete u nebo” Pozorišta na Terazijama, u režiji Vladimira Lazića.
Drugog dana festivala, pored predstava „Putovanje izvan središta zemlje” i „Dekameron”, izvedena je predstava „Cement Beograd” na sceni „Olivera i Rade Marković” Beogradskog dramskog pozorišta. Tekst predstave je inspirisan dramom Hajnera Milera, a za režiju je bio zadužen Sebastijan Horvat, kome je ovo treća i finalna predstava „Cementa” u nizu, nakon režija u pozorištima u Zagrebu i Ljubljani.
„Cement Beograd” je delo veoma jasno podeljeno u dva dela, koji predstavljaju svojevrsnu antitezu jedan drugom. Na početku predstave susrećemo se sa šestoro mladih ljudi. Oni naizmenično govore kratke replike u kojima bivaju iskazane njihove ideologije i pogledi na svet u kome živimo, nakon čega sledi ples uz glasnu tehno muziku. Kroz njih se ogleda mladost u svim svojim širinama: oni su energični, puni elana i žive sa voljom da svet menjaju i prilagode svojim potrebama. Eksplicitno se otvara i ideja da je svaki pojedinac deo sistema – sistem nije nekakvo upravno telo višeg ranga. Samim tim, ne smemo raditi za sistem, već ga podesiti tako da on radi za nas. „Budućnost je naša ili je neće biti” jeste krilatica koja se često provlači kroz njihove govore aludirajući da svako od nas mora aktivno da učestvuje u izgradnji sveta u kom živi.
Šestoro mladih ljudi nastavlja da pleše, dok publika posmatra kako dekorateri sastavljaju novu scenografiju. Nalazimo se u starom i pomalo trošnom stanu u kom žive Miloš i Sonja – stariji bračni par. U vazduhu su siromaštvo, umor i letargija – suprotno prethodnoj živahnoj postavci. Njihovi problemi su svakodnevni, ljudski i, bar naizgled, bezizlazni. Miloševa demencija vodi ka neprestanom ponavljanju reči koje polako već gube smisao, te se publici pruža i povremeno komično olakšanje. Iz njegovog života najpre nestaje ćerka, a zatim i supruga, ostavljajući ga prepuštenim nejasnim glasovima koji dopiru iz njegove glave u situaciji koja se, sasvim jasno, neće promeniti.
Trećeg dana BELEF-a očekuje nas repriza predstave „Putovanje izvan središta zemlje”, „Petrijin venac” – diplomska predstava studenata Fakulteta dramskih umetnosti i premijera koreodrame „SHELTER” u izvođenju studenata Instituta za umetničku igru.
