Ne znam koliko često razmišljate o činjenici da svakodnevno kupujemo vodu. Verujem da bi se, ne toliko davno, ljudi nasmejali ovoj ideji. Hej, pa to je voda, svima nam je potrebna i svi je možemo koristiti. Danas tako zdravo za gotovo uzimamo cvrkut ptica. Pozadinski zvuk koji je najčešće prisutan, uglavnom ga ne čujemo, ponekad nas i nervira. Niko ni ne pomišlja da bismo mogli da ostanemo bez ovog zvuka, niti da bismo za njim toliko žudeli kada bi nestao. Upravo ovo se događa čovekolikim strašilima, glavnim akterima predstave „Farm Fatale”, odigrane šeste večeri ovogodišnjeg Bitefa.
Smeštena u distopijskoj budućnosti, ova priča nas dovodi na farmu koju promene koje donosi kapitalistički način korišćenja resursa dovode u apsolutnu disharmoniju. Strašila, u slobodno vreme muzičari i urednici radio-stanice, prikupljaju poslednje zvuke života na Zemlji. Ostavši bez svoje primarne funkcije, na pomalo nespretan i naivan način, njih petoro započinju svojevrsnu revoluciju. Antipodno njihovom izgledu i nazivu, u svojim namerama su iskreni, topli, ljubazni, radosni i nimalo zastrašujući, a glavno oružje postaje – muzika. Smišljajući slogane i preispitujući svet oko sebe, koriste jedino što im je preostalo – svoj glas – u iskonskoj nameri da sačuvaju minimalne tragove života na Zemlji kojima svedoče.
Pored izuzetno važne poruke koju predstava „Farm Fatale” šalje, nemoguće je zanemariti i izvrsno teatarsko izvođenje kojem smo imali priliku da prisustvujemo. Napisan na toliko pristupačan i dopadljiv način, ovaj komad me je podsetio na prve predstave koje smo kao deca gledali, a koje su nas naterale da se zaljubimo u pozorište. Replike odišu inteligentnim i prefinjenim humorom, nakon kojih će često uslediti muzički intermeco, sastavljen od autorskih pesama, ali i čuvenih planetarnih hitova. Na savršeno beloj pozornici, uočavamo upadljivu šarenu scenografiju i kostime, dok maske iza kojih se likovi nalaze asociraju na antičko pozorište, ali i igraju u svrhu skrivanja čovekolikosti izvođača. Na ovaj način, ali i distorzijom ljudskog glasa kao i samom tematikom, „Farm Fatale” savršeno koordinira sa jednom od glavnih ideja ovogodišnjeg Bitefa, konceptom posthumanističkog teatra.
.jpg&w=384&q=90)
