Dok su devete večeri BELEF-a sa kalemegdanskog platoa kod „Pobednika” odjekivali dobro poznati stihovi iz predstave „Lepa Brena Prodžekt”, na maloj sceni u istom parku izvedena je predstava „Nikada nismo bili ovde” u produkciji Fakulteta dramskih umetnosti iz Beograda. U pitanju je dramski tekst autorke Lore Džolić u režiji Anje Čuković, a uloge su izneli Jana Bjelica, Anja Pavićević, Filip Stankovski i Marko Pavlović.
Sasvim ironično nazivu, ovaj komad nas vodi na itekako poznato mesto – dnevnu sobu jedne porodice. Centralni lik je Suzana: supruga, majka, snaja – žena, koja se tako ne oseća. Ovo je priča o njenoj dehumanizaciji proistekloj iz svih uloga koje su joj dodeljene. U dnevnoj sobi vrte se prozaične priče, povremeno prekinute špicom „Dnevnika”, „Boljeg života” ili „Slagalice”. Jedini trenutak u kom je porodica nasmejana i na okupu jeste pred ekranom na kome je humoristička serija. Međutim, van ovog vakuuma, njihovi životi se urušavaju, a teret svačijih problema će pasti na Suzanu. Saznaje da je muž vara, sin pada godinu u školi, a svekrva odbija da se iseli iz kuće. Sve su ovo priče koje su nam veoma poznate: ako ih nismo doživeli, barem smo za njih čuli. Ako nam ovi problemi zvuče trivijalno, to je zato što smo ih sami trivijalizovali. Uveliko je uvrežena ideja da žena mora podneti žrtvu zarad mira u kući, pa i po cenu potpunog gubitka svega što je čini osobom. Za svoj 45. rođendan, Suzana okreće novi list i preuzima apsolutnu kontrolu u svoje ruke – odlazi na mesto na kome nikada nije bila. Iako ne saznajemo da li njen plan za „bolji život” uspeva, poruka je jasna. Neka plan vaše bake, majke, sestre, supruge uspe. Neka vaš plan uspe.
