Da li bi svet stao kada bi svako poželeo da dostigne visine genijalnosti? Šta bi se desilo sa svakodnevnim, trivijalnim? Koliko bi ispunjenja doneo ovakav poduhvat? Od čega to čovek beži kada se u njega upušta? Kamerna scena Studio Jugoslovenskog dramskog pozorišta odlično je mesto za ovakva preispitivanja. Na njoj se u režiji i adaptaciji Nataše Radulović igra muzička drama „Gubitnik”, koja je debitovala ranije ove godine. Čini se da se za relativno kratko vreme, na zadovoljstvo publike, ansambl koji čine Teodor Vinčić, Joakim Tasić, Stojša Oljačić i Lenka Petrović, sasvim razigrao.
Reč je o komadu koji prati mlade pijaniste Verthajmera i Nou, „glengenijalnog” Glena Gulda koji taj termin prezire i deklariše se kao „umetnik na klaviru”, kao i Verthajmerovu sestru Meri koja klavir svira amaterski. Zasnovana je na sjedinjenju i dramatizaciji „Gubitnika” Tomasa Bernharda i Puškinove „male tragedije” o Mocartu i Salijeriju, dok dramaturški prati Goldberg varijacije J. S. Baha. U središtu radnje nalazi se Mocarteum, prestižna austrijska muzička akademija koju je i sam Bernhard pohađao, pre nego što ga je opaka bolest pluća primorala da odustane od muzičke karijere. Ipak, on je pronašao drugi način da iskaže svoju muzikalnost i tako je utkao u svoju prozu. Njegov privatni život u najvećoj meri otelotvoren je u liku Noe koji ostavlja klavir kako bi uplovio u spisateljske vode. Preplitanje stvarnog života i fikcije tema je prisutna i u Puškinovoj drami, ali i u adaptaciji Nataše Radulović koja je pojedine monologe preuzela iz intervjua Glena Gulda.
Ovo nesvakidašnje pozorišno iskustvo publiku uvlači u svet klasične muzike, baveći se temom umetnosti, genijalnosti, zavisti, uspeha, i pre svega, smisla. Šta odvaja pobednika od gubitnika, koliko su ti pojmovi relativni, da li se savršenstvo može dostići i po koju cenu – neka su od pitanja sa kojima se kroz svoje likove mladi glumci poigravaju, a u tome su ih, pored rediteljke, u velikoj meri usmeravale i Marta Bjelica, autorka scenskog pokreta i Ana Krstajić, kompozitorka. Naime, glumci sviraju svojim telima, fizički doživljavajući muziku koja se rađa u njihovom unutrašnjem biću, a kada se materijalizuje, ta muzika ih nepovratno menja, ponovo se vraćajući u svoj apstraktni oblik. Rezultat je ritmična i hipnotišuća igra specifičnog toka koju smo sa punom pažnjom pratili svih 105 minuta koliko je trajala. Za to su zaslužni snažni performansi, a iz glumačke ekipe posebno moramo izdvojiti Joakima Tasića u ulozi Verthajmera, čoveka koji gotovo mazohistički insistira na svojoj nesreći. Njegov put od disciplinovanog mladića omamljenog obećanjem o slavi do ogorčenog osamljenika koga izjedaju zavist i pesimizam, Tasić je izuzetno uverljivo dočarao. Dok posmatramo kako ga more egzistencijalna pitanja i opseda parališuća misao da ne ume da se nosi sa životom u koji je bez pitanja bačen, shvatamo da gledamo u čoveka srušenih ideala koji se sa svojom tugom saživeo toliko da se više ne može spasti.
U „Gubitniku” niko nije zaista gubitnik, ali nema ni pobednika. Glen Guld, iako svetski priznati genije, nikako ne može dostići apsolutno savršenstvo – jer ono je iluzija. Vođen tim neuhvatljivim motivom, on želi postati sam Stenvej, njegov voljeni instrument. Umetnost je obećanje. Umetnik je obdaren da vidi i čuje izvan granica materijalnog, da zaviri u ono duhovno i suštinsko. Pa opet, što mu pogled dalje seže, to postaje svesniji prostora koji se poražavajuće razleže između nesavršene stvarnosti koja ga okružuje i sveta savršeno skladnih harmonija koji ga milozvučno doziva. Ovaj paradoks neminovni je činilac bavljenja umetnošću. Nasuprot osvajanja savršenstva, te unapred izgubljene bitke, nalazi se sve ono što sačinjava običan život, sve što jedan genije olako zanemaruje.
U vrtlogu introspekcije i preispitivanja, Meri predstavlja glas razuma i možda i jedina uspeva naslutiti obrise konkretnih odgovora. Njen doživljaj muzike oslobođen je velikih očekivanja; dok svedoči postepenom gašenju pijanista koji su nekada obećavali i umetnika na klaviru koji klizi u ludilo, ona zaključuje: „U borbi da dosegnemo genijalnost, promakne nam sve što je život.”
Foto: Nebojša Babić
