Lavina

Drama "Lavina" turskog pisca Tundžera Džudženolua, potresna je metafora pojedinčeve potčinjenosti zakonima i običajima koji ga prevazilaze, koji "prethode" njegovom životu i nad tim životom imaju "gvozdeni stisak".

U malom planinskom selu svi njegovi stanovnici, "od kada je sveta i veka", žive u užasnom strahu od lavine koja bi mogla da se sruči na selo i koja se kao zla kob nadnosi nad tim selom čak devet meseci u godini. Zbog straha od lavine, stanovnici ovog sela šapuću, prilagođavaju sve svoje aktivnosti imperativu tišine koja mora da se poštuje - sve u strahu da neki nesmotreni zvuk ne pokrene lavinu. Ovaj strah od zvuka, ova potčinjenost tišini prenela se čak i na sferu reprodukcije: ženama je dozvoljeno da rode samo u ona tri meseca kratkog leta kad opasnost od lavine utihne. Zato je jako bitno da se brak ne konzumira u određenim periodima godine kako se dete ne bi rodilo, i zaplakalo, u vreme kada ...