Bila jednom jedna zemlja

Ne plaši se, čitaoče.
Brod na kome si, istina, nema ni kormilo ni kobilicu. Ni jedra.
Davno su zarđali čekrci i istrulela je paluba kojom, nalik usoljenim bakalarima, glavinjaju mornari.
I brod propušta vodu, ali za divno čudo i dalje plovi nošen ćudljivim strujama mora kao podvodnim motorima, čas na istok, čas na zapad, sever i jug.
I nema kompasa na brodu i mape su davno popušene i oči izbelele od gledanja u pučinu. I sve je pojedeno.
Ali, na brodu ima kapetan i ima ko da podigne durbin i da ono što vidi zapiše u dnevnik.
I jednog dana, 6. aprila 2141. godine u zoru, kapetan je ugledao kroz mesingani obruč durbina kako prema brodu plovi nešto. NEŠTO… što ga je strašno uplašilo. Ruka mu je zadrhtala. Kada je ugledao- ali, o tom- potom.
Da si kroz taj durbin i ti, čitaoče, pogledao, video bi ljude koji su živeli dvesta godina ranije.

Du&scaro...