Šesnaesti po redu Festival internacionalnog studentskog teatra – FIST, koji organizuju studenti treće godine Fakulteta dramskih umetnosti, ove godine će se održati pod sloganom „Usta na usta”. Dve predstave FIST produkcije biće izvedene uživo, 21. i 25. maja, dok će još dvanaest predstava iz različitih delova sveta biti prikazane putem video stream-a. Pored toga, FISTić – program FIST-a prilagođen deci, koji postoji već šest godina – održaće se pod sloganom „Ala je lep ovaj svet”. FIST i FISTić povezuju teme borbe i ekologije, a o tome šta nas na ovogodišnjem festivalu očekuje razgovarali smo sa direktorkom FISTić-a, Milicom Karličić i PR-om FIST-a Magdalenom Zrnjević.
Glavna tema ovogodišnjeg festivala je borba, dok je fokus na problemu klimatskih promena. Iz kog razloga je baš ona prevagnula u moru društvenih previranja?
Tema festivala svake godine bira se prema onome što studenti i studentkinje smatraju relevantnim za ovaj, ali i budući trenutak. Borba je vrednost od koje počinje svaka promena i svaki napredak, a izuzetno je važna i za narativ pandemije, koji već neko vreme živimo. Nama, kao mladim ljudima, u kontekstu borbe, prva asocijacija je borba za budućnost, a to nas dovodi i do problema klimatskih promena. Planeta je ugrožena, sve su češći jaki toplotni talasi, poplave, suše, požari, a sve to u velikoj meri utiče na život ljudi, ali i flore i faune u globalu. Predikcije naučnika nisu nimalo optimistične; štaviše, oni već sada govore o klimatskoj krizi, a ne o klimatskim promenama, upozoravajući da će se, ukoliko ne promenimo naš način života, situacija rapidno pogoršavati. Bez tog rešenja, svaka dalja borba za budućnost je uzaludna, zar ne?
U vremenu kada su pitanja emancipacije i borbe na različitim nivoima društva otvorena u Srbiji, na FIST-u i FISTić-u možemo pogledati predstave koje pokrivaju ovu tematiku. Kako im različite države pristupaju, budući da su ta pitanja univerzalna po sebi, ali se umnogome razlikuju od politike koja se sprovodi?
Ovogodišnje izdanje FIST festivala biće održano u hibridnom formatu, sa glavnim i pratećim programima u kojima će učestvovati predstave i mladi pozorišni profesionalci iz svih delova sveta. Takmičarski program održaće se u digitalnom prostoru i sastojaće se od dvanaest predstava najeminentnijih dramskih škola iz Poljske, Nemačke, Austrije, Italije, Japana, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Češke i Slovenije, a nakon svake predstave održaće se kratki Q&A sa autorima i izvođačima. Svaka predstava na drugačiji i zanimljiv način predstaviće temu borbe, a ovim putem pozivamo čitaoce da prate program FIST-a putem FIST Jutjub kanala. Pored predstava iz inostranstva, festival će otvoriti i zatvoriti FIST produkcije, koje su pripremili studentkinje i studenti Fakulteta dramskih umetnosti, zajedno sa kolegama sa drugih umetničkih fakulteta. Poput FIST-a, i FISTić će se ove godine održati na relaciji digitalna platforma – pozorište, pri čemu će domaća produkcija biti ta koja će biti predstavljena pred publikom. Tri predstave – Nemačka, Bugarska i Rusija – prezentovaće se kroz temu borbe za svoje snove, pravdu i sećanja. Domaća produkcija studenata Fakulteta dramskih umetnosti, ,,PAJEHALJI!” približiće deci drugačiju borbu – borbu za ekološku osvešćenost. Vodič, kao najstariji lik u predstavi, obilazi decu širom sveta, učeći i sam iz njihovih primera, neuspeha, grešaka i pokušaja da stvore bolji i lepši svet.
FISTić6 se održava pod sloganom „Ala je lep ovaj svet”. U kojoj meri pozorište temu ekologije može približiti najmlađoj publici?
Ovogodišnje izdanje festivala će, pored produkcije koja će svojom pričom pokušati da deci približi ekologiju i svest o njenom značaju, organizovati i radionicu pratećeg programa u osnovnoj školi gde će, sadnjom cveća i ulepšavanjem svoje okoline, deca razviti svest o važnosti ove teme. Takođe, o njenom značaju još od malih nogu, razgovarali smo u lajv Instagram uključenjima i sa roditeljima i govorili o tome kako oni vide tu temu, kako podstiču svoju decu da i njima ona postane važna i kako misle da se može postići da nam svima ekologija postane jedan od primarnih diskursa.
Jednu od objava Instagram kanala FISTić-a predstavljaju i pitalice sa osnovcima. Zbog čega smatrate da je ovakav vid ’neformalne’ animacije publike važan?
Važan je, pre svega, jer je izuzetno značajno čuti i njihovo mišljenje. Lajv sa roditeljima je bio divan i oni imaju izuzetne ideje kako se ova tema može približiti deci, ali je na kraju dana važno videti i kako deca sagledavaju pitanje ekologije i svoj doprinos očuvanju prirode. Sa druge strane, njihova razmišljanja mogu da podstaknu naša i otvore neke teme kojih nismo ni bili svesni u početku.
FISTić produkcija će se prezentovati predstavom „PAJEHALJI!”, u režiji Nikole Bundala, a po motivima knjige Jasminke Petrović. Kako se odvijao proces nastanka predstave i šta publika može da očekuje?
Proces nastanka odvijao se u svakodnevnom učenju, dobroj energiji i idejama, kroz mnogo priča o samoj temi i maštanju, s obzirom na to da se radi o predstavi za decu. Osim toga, ovaj proces na neki način izdvaja i osvrt na samu temu, kroz korišćenje scenografije i materijala koji su što više prilagođeni u korist ekologije. Vodič, kao najstariji lik u predstavi obilazi decu širom sveta učeći i sam iz njihovih primera, neuspeha, grešaka i pokušaja da stvore bolji i lepši svet. Publika će imati priliku da je pogleda 24. maja u Malom pozorištu “Duško Radović” sa početkom u 20 časova.
Koliko je tradicionalno pozorište adekvatan medij za komunikaciju sa najmlađima i kako ga možemo unaprediti u tu svrhu?
Mislim da je tradicionalno pozorište vrlo adekvatan medij za komunikaciju sa najmlađima – oni su iskreni i ne plaše se da iznesu svoje mišljenje o nekoj temi ili predstavi za vreme trajanja iste. Pozorište za decu podjednako je težak zadatak za izvođače kao i pozorište za odrasle. Sa decom se odmah susrećeš sa ’kritikom’, komentarima, smehom i znaš da li je nešto u njihovim očima prihvatljivo ili nije. Naučiš šta treba uraditi drugačije sledeći put, a šta ostaje isto.
Ono što je možda bitna stavka takođe je i interakcija sa njima. Na njihove reakcije i pitanja treba dati odgovor ili povratnu reakciju – da osete da su i oni deo pozorišnog sveta, iako se nalaze sa druge strane scene.
U najavi FIST-a rečeno je da će festival biti održan problemski, programski i produkciono u skladu sa konceptom zelene transformacije. Na koji način će ovo biti sprovedeno?
Odlukom da se festival realizuje u skladu sa ,,zelenom filozofijom”, FIST tim suočio se sa nizom izazova. U Srbiji nisu toliko razvijeni a ni dostupni mehanizmi koji omogućavaju siguran pristup zelenoj energiji iz obnovljivih izvora, poput solarnih panela, koji koriste sunčevu energiju. Iz tog razloga, festival se odlučio za takozvano ,,poništavanje” ugljen-dioksida, tako što će organizacioni tim na jesen zasaditi deset stabala, koja će poništiti emisiju ugljen-dioksida nastalog prilikom realizacije festivala. Takođe, festival će otvoriti predstava ,,Mama’’, realizovana kroz koncept ,,green produkcije”, koja će smenjivanjem dokumentarnih materijala, činjenica i ispovesti doprineti razmeni osećanja i misli koje jedna generacija gaji prema problemu zagađenja životne sredine i klimatskih promena, te inicirati dijalog sa publikom o ovom značajnom pitanju.
Kako slogan FIST-a „Usta na usta” koordinira sa trenutnom situacijom kada su ljudi pod maskama, nikad udaljeniji jedni od drugih?
Kroz slogan ,,Usta na usta” simbolično je prikazana borba za život. Maske koje nosimo i distanca koju poštujemo upravo su to – borba za očuvanje nečijeg zdravlja i života. Ta borba je u nama i svuda oko nas, samo je pitanje na koji način je doživljavamo i da li je prepoznajemo.
