Bojana Milanović: ,,Radom sebi stvaramo prilike i otvaramo vrata”

Bojana Milanović rođena je 1990. godine u Rumi. Kako je interesovanje za dramsku umetnost iskazala još u najranijem detinjstvu, upisuje Akademiju umetnosti u Novom Sadu u klasi Jasne Đuričić i asistentkinje Sanje Ristić Krajnov, koju je kao studentkinja generacije i nosilac nagrade „Predrag Peđa Tomanović” završila 2014. godine. Već uveliko bi se mogla pohvaliti mnoštvom odigranih predstava i širokom panoramom najrazličitijih likova očovečenih na raznim scenama zemlje i regiona, među kojima su „Tri zime”, „Sladoled”, „Gidionov čvor”, „Deobe” i druge. Uloga koja je na njenu karijeru ostavila najdublji trag i širom joj otvorila vrata mnogih scena svakako je uloga čuvene Dženis Džoplin u predstavi „Ko je ubio Dženis Džoplin?”, koja već duže od godinu dana iznova osvaja najdublje skrivene emocije publike, i za koju je osvojila Sterijinu nagradu za najbolju mladu glumicu 2020. godine. Uskoro ćemo imati priliku da je gledamo na premijeri predstave „Midlseks” Srpskog narodnog pozorišta, čiji član ansambla je nedavno postala.

Nedavno si postala stalni član glumačkog ansambla SNP-a, takođe, trenutno si i jedna od najzapaženijih pozorišnih glumica mlađe generacije. Koliko je teško i kako uopšte biti primećen na putu od završetka studija glume do stalnog zaposlenja u nekom od pozorišta i kakve prepreke si na tom putu morala da savladaš?

Posle završene Akademije radila sam sve kako bih ostala u ovom poslu, ispitne, diplomske, master predstave, u profesionalnim pozorištima, Sombor, Subotica, SNP, radila sam sa decom u školici glume. Taj period je bio vrlo značajan za mene, jer sam napravila divne i drage uloge, predstave, neke od njih se i danas igraju, a najznačajnije od svega što sam se upoznala i radila sa ljudima koji su me i kasnije zvali za neke projekte. Jedna od njih je rediteljka Sonja Petrović, koja mi je ponudila ulogu Dženis, zbog koje sam i dobila zaposlenje u SNP-u.

Tvoja najzapaženija i najnagrađivanija uloga jeste uloga ekscentrične Dženis Džoplin: koliko je bilo zahtevno izgraditi ovaj kompleksan i ni po čemu običan lik? Koji izvori su ti u tome najviše pomogli?

Ovo je svakako najznačajnija predstava i uloga do sada u mojoj karijeri. Bilo je veoma zahtevno i glumački i pevački i fizički, ali sa druge strane osećali smo da radimo veliku stvar, da pričamo priču o jednoj ženi koja nas je toliko zadužila. Rediteljka Sonja je bila naš najveći izvor, jer je ona fan Dženis Džoplin, mnogo stvari o njoj zna, gledali smo zajedno dokumentarce, istraživali o tom vremenu, sa njom smo radili i na muzici, jer pored svega, peva nestvarno, a najvažnije je bilo to što je ljubav koju je osećala prema ovoj ženi i najiskreniju potrebu da ispriča njenu priču prenela na nas, tako da nam je svima postala jako važna, a verujem da se zbog toga predstava toliko svidela i publici.

Lik Dženis Džoplin tumačiš zajedno sa koleginicom Sonjom Isailović. Koliko zahtevno je bilo usaglasiti vaše dve energije tako da na sceni dobijemo jednu jedinstvenu energiju ovog zahtevnog lika?

Nije uobičajno da jednu ulogu deliš i igraš sa nekim, kroz proces smo shvatile i Sonja i ja, a onda i na svakom narednom igranju, koliko je lepo kada možeš sva ta osećanja i emocije na takav način da podeliš sa partnerom na sceni. Sonja i ja se privatno družimo, kao i cela naša ekipa, utoliko nam je bilo lakše da radimo. Ideja da postoje dve Dženis je Sonjina (rediteljkina), nama se odmah dopala, ali ovo je pre svega bio jedan timski rad i mogu da kažem da smo svi zajedno oživeli Dženis. Zato želim da pomenem i naše kolege: Stefana Vukića, Dimitrija Aranđelovića, Vukašina Ranđelovića i bend UV koji je sa nama sve vreme na sceni: Igora Sakača, Petra Banjca, Filipa Grubača.

Upravo si započela rad na predstavi „Midlseks”, rediteljke Jovane Tomić. Ova predstava obrađuje jednu od „tabu” tema današnjeg društva, predstavljenu kroz priču o devojci hermafroditu. Šta te je privuklo da kažeš da ovom projektu i, po tvom mišljenju, zašto je značajno da se pažnja posveti temama poput ove?

Jovana Tomić je takođe rediteljka sa kojom sam radila u Subotici i ostvarila odličnu saradnju; ona me je predložila za ulogu u predsatvi „Midlseks”, po istoimenom romanu, a u dramatizaciji Dimitrija Kokanova. Upravo traje proces, a premijera se očekuje krajem oktobra. Ova tema je vrlo kompleksna, osećamo svi veliku odgovornost. O ovoj temi u pozorištu, pa i inače, zaista se ne priča mnogo, važno je progovoriti u ime ovih ljudi i objasniti ovaj fenomen prirode. Razumeti sve teškoće i probleme sa kojima se suočavaju.

Publika je imala priliku da te gleda u raznoraznim i, po malo čemu sličnim, ulogama (od simpatične devojčice koju tumačiš u predstavi „Sladoled” sve do čuvene Dženis). Da li postoji neki lik kojeg bi u budućnosti naročito volela da igraš i zašto?

Nikada nisam i ne razmišljam o tome, svaku novu ulogu samo želim da radim čestito, iz duše, pa šta god to bilo.

Šta publika može očekivati od tebe u nekom narednom periodu? Da li planiraš da se glumačkoj umetnosti posvetiš u još nekom od medija, na primer na filmu?

Posle premijere „Midlseksa”, u SNP-u me do kraja godine očekuje i rad na novoj predstavi Sonje Petrović. Polovinom novembra na RTS-u izlazi i serija „Advokado” u režiji Nikole Pejakovića.

I za kraj, šta bi poručila novim glumačkim generacijama? Koji su tvoji saveti koje bi dala sebi iz studentskih dana? 

Jedan te isti savet imam i onda i sada i za sebe i za sve one koji žele da se bave ovim poslom, raditi i samo raditi! Ništa nas drugo ne može dovesti do bilo kakvog valjanog rezultata. Teško je, uprkos brojnim izazovima, biti strpljiv i čekati svoju priliku, ali za sve to vreme možemo da radimo, jer sebi stvaramo nove prilike i otvaramo vrata svojoj budućnosti.