„Deca i umetnici su najbolji putokaz za budućnost”

1. Kada ste poslednji put bili u pozorištu?

Bilo je to 25. februara 2020. kada je korona polako počela da nam se uvlači u živote. Reč je o storiteling performansu „Sin bafalo žene“, britanske autorke Džen Blejk. Njen veličanstven nastup pratio je perkusionista Džon Pradere, a sve se to dešavalo na Sceni „Raša Plaović“ (Narodno pozorište u Beogradu). Ovoj epskoj predstavi prethodila je dvodnevna radionica Džen Blejk pod nazivom „Tehnike pričanja priča – osnove storitelinga“. Veoma sam zahvalna mladoj rediteljki Ani Konstantinović koja je organizovala dolazak cenjene umetnice. Džen Blejk nastupa širom sveta više od 25 godina. Njena energija i snaga, kao i nastojanje da sa svima nama podeli znanje i talenat je posebno iskustvo.

2. Koju predstavu koju ste pogledali u poslednje vreme preporučujete?

Preporučujem predstavu „Leto kada sam naučila da letim“, evo i zašto:

Predstava je realizovana u okviru Festivala internacionalnog studentskog teatra FIST koji organizuju studenti sa Katedre za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture FDU u Beogradu. 

Patrik Lazić (režija), Ivona Janjić (dramaturgija), Mirjana Žarković (produkcija), Srna Đenadić, Andrej Jemčov, Đorđe Mišina (gluma) i ostali u ekipi uspeli su da naprave predstavu koja je zabavna, edukativna, a istovremeno emotivna i angažovana. 

Namenjena je tinejdžerima. Na repertoaru naših pozorišta nema baš mnogo predstava za mlade, tako da posebno ističem i ovaj podatak. 

Kao autorka istoimenog romana, divim se na koji način su ovi mladi, talentovani ljudi, preneli atmosferu knjige na pozorišne daske.

3. Koliko često i sa kim najčešće idete u pozorište?

U pozorište idem ili sa ćerkom ili sa suprugom... Ali period pre korone mi se čini tako daleko...

4. Ko vam je omiljeni glumac, glumica i reditelj?

Izdvajam glumice i glumce iz teatra „Gimnazijalac“ iz Lebana i Dušana Blagojevića, koji potpisuje režiju svih njihovih dosadašnjih predstava. U pitanju su srednjoškolci i njihov profesor srpskog jezika i književnosti.

5. Koji je vaš stav o društvenoj ulozi pozorišta u današnje vreme?

Dovoljno je da bacite pogled na repertoar pozorišta i već možete znati kakva atmosfera vlada u tom pozorištu/gradu/državi. Mislim da je veoma važno da institucije kulture budu oslobođene bilo kakve ideologije. Umetnici su u suštini svog bića slobodni, intuitivni, hrabri, osetljivi, mudri, otvoreni, duhoviti, vidoviti... Ako ih zatvorite u kutiju, ne samo da ćete dobiti lošu predstavu, već ćete poremetiti ravnotežu u čitavom društvu, pa i u prirodi. Verujem da su deca i umetnici najbolji putokazi za budućnost... Pratite ih i nećete pogrešiti!

6. Mnoge vaše knjige oživele su na pozorišnim scenama, čak i u više različitih adaptacija. Kako bi pozorište za decu i mlade trebalo da izgleda?

Deca velikom brzinom detektuju da li je nešto autentično ili ne. Zato je veoma važno da stvaralaštvo za najmlađe bude što iskrenije. Obrađivati teme koje se njih tiču, bez ulagivanja i bez kalkulacije. Postoje sjajni pozorišni festivali za decu i mlade u čitavom regionu koji nude aktuelne predstave iz celog sveta, uz odgovarajuće prateće sadržaje Ali, koliko sam ja primetila, iza kvalitetnih predstava i festivala obično stoje entuzijasti, koji uz skromne uslove i velika ulaganja najmlađoj publici otvaraju neka nova vrata.

7. Kada biste birali pet knjiga koje svako dete treba da pročita, koji bi se naslovi našli na tom spisku i zašto?

„Pipi Duga Čarapa“ (Astrid Lindgren), „Poštovana deco“ (Duško Radović), „Matilda“ (Raold Dal), „Pustolov“ (Vlada Andrić)... a petu knjigu prepuštam deci da je sama otkriju.

8. Tokom vanrednog stanja ste na svoj jutjub kanalu pokrenuli serijal “Čitanjac, igranjac” u kom ste čitali najmađima i njihovim roditeljima svoje knjige. Mislite li da je ovaj vid komunikacije način da se “digitalnim” generacijama približi knjiga i čitanje?

Ovo je jedan od načina. Naravno da je najlepše čitati deci uživo – na  času, u biblioteci, u dvorištu ili pred spavanje. S obzirom da pandemija još uvek traje, prilagođavamo se situaciji i pripremamo novo iznenađenje za najmlađe. Ove godine proslavlja se 75 godina od kako je nastala čuvena junakinja Pipi Duga Čarapa. U saradnji sa ambasadom Švedske, naša mala ekipa upravo priprema serijal o najjačoj devojčici na svetu. Kao i u serijalu „Čitanjac... Igranjac...“ Bojana Lukić je zadužena za kreativne zadatke, Vladimir Petrović je reditelj, montažer i snimatelj, a ja sam zadužena za organizaciju i sadržaj. Epizode će biti postavljene na moj youtube kanal, tokom septembra i oktobra.

9. Nedavno je javnost potresla vest o promenama u programu za lektiru u srednjim školama, naročito izbacivanje dela Desanke Maksimović. Kako vi posmatrate ovaj događaj?

Sve je to bilo prilično čudno. Na društvenim mrežama je buknula vest da se jedno delo Desanke Maksimović izbacuje iz lektire. I onda su krenuli komentari, ubeđivanja, optuživanja, svađe, a u nekim slučajevima koristila se čak i „block“ opcija. U narednim danima saznavali smo iz štampe još po neke detalje – koji su nas dodatno zbunjivali, ljutili, obeshrabrivali. Po mom mišljenju lektira zahteva znatno temeljniji pristup – najpre analizu dosadašnjeg izbora knjiga i način obrade, zatim anketu među nastavnicima, učenicima i roditeljima, onda savetovanje sa profesorima dečje književnosti, a takođe i sa stručnim psihološkim i pedagoškim timovima. Povezivanje odgovarajućih sektora Ministarstva kulture i Ministrarstva prosvete... I ko zna još kakve korake treba napraviti koje ja ne znam.

Sve u svemu, krajnji spisak knjiga za lektiru uz detaljna obrazloženja, kao i potpise svih učesnika u ovom procesu objaviti na sajtu Ministarstva prosvete i dozvoliti javnu raspravu uz argumente. Oni koji imaju primedbe u obavezi su da daju nov predlog.

10. Često se govori o vašim knjigama i u kontekstu otvorenosti prema temama koje u vreženom mišljenju “nisu za decu”, no vi ih njima vešto približavate. Do koje granice treba biti otvoren prema deci i mladima? Ima li zabranjenih tema?

Ukoliko pisac ima više podataka o savremenom detetu i njegovom okruženju, imaće i veći izbor tema. Osim toga, pre nego što napiše ijednu reč, pisac mora duboko da zaroni u sebe i dobro proceni koliko je u njemu hrabrosti i ljubavi za ulazak u takvu jednu avanturu. Nekad sam snažna, a nekada baš i nisam. Uglavnom trudim se da budem iskrena i pratim unutrašnji glas.

Jasminku u HuPikon upisala Mila Jovanović