Na samom severu Evrope, na Skandinavskom poluostrvu, pozorišno nasleđe je bogato tradicijom i dostignućima. Vitalnost pozorišne aktivnosti u nordijskim zemljama zavisila je od snažne interakcije sa ostalim evropskim pozorištima.
Kraljevsko pozorište ,,Dramaten”
U srednjovekovno doba, kao i u ostalim delovima Evrope, pozorište se slabo razvijalo pod uticajem hrišćanstva da bi doživelo svoje zlatno doba mnogo vekova kasnije. Najviše se izvodila srednjovekovna verska drama, iz potrebe crkve da obrazuje svoje uglavnom nepismeno stado, koristeći fragmente iz Novog zaveta kao metodu učenja. Po ugledu na Francusku, Švajcarsku i Nemačku, u crkvenim odajama, prikazivale su se scene sa božićne i uskršnje liturgije. Izvođenja su polako prelazila iz ruku sveštenika u ruke amatera, i to verovatno preko trgovačkih esnafa i zanatlija. Ubrzo su izvođači prešli iz unutrašnjosti crkava na javne trgove. Predstave su uglavnom bile povezane u cikluse, počevši od priča o Adamu i Evi da bi se završile Strašnim sudom.
U drugoj polovini devetnaestog veka, pozorište doživljava svoj procvat zahvaljujući dramskim piscima Henriku Ibzenu i Augustu Strindbergu.
Henrik Ibzen
August Strindberg je bio švedski dramski pisac i slikar, začetnik modernog tetara. Inspirisan Šekspirom i Ničeom, u najranijim radovima razvio je koncept teške drame sa elementima psihološkog romana. Bio je predstavnik naturalizma i kako kažu kritičari, preteča ekspresionizma. Predano je istraživao širok spektar dramskih metoda i svrha, od naturalističke tragedije do monodrame i istorijskih predstava. Bio je od velikog značaja i za Kraljevsko pozorište ,,Dramaten” u Stokholmu, kada je prikazana njegova drama ,,Master Olf” , koja je prethodno bila odbačena. Kraljevsko pozorište je ujedno i jedno od najstarijih pozorišta u Švedskoj i nalazi se na istom mestu gde je i Opera, u samom centru grada. Otvoreno je 1667. i iako su predstave ponekad bile otvorene za javnost, ono je ipak ostalo dvorsko pozorište. Kralj je bio formalni direktor i stavio pozorište pod kraljevsku zaštitu, da bi njime upravljali sami glumci svakog četrnaestog dana. To pravilo je bilo konfuzno i delovalo je kapriciozno i strastveno. Ubrzo su i glumci zatražili da se prekine ovo pravilo. Pozorište je ujedinjeno 1798. godine pod kraljevskom palicom.
August Strindberg
S druge strane, susedna Norveška se mogla pohvaliti ,,ocem realizma” i osnivačem modernizma u pozorištu, Henrikom Ibzenom. Ovaj dramaturg i pozorišni reditelj je najčešče izvođen pisac posle Šekspira a njegovo delo ,,Kuća lutaka” je bila najizvođenija svetska drama 2006. godine. Nekoliko godina bio je u radnom odnosu sa Det norske pozorištem u Bergenu, gde je bio uključen kao producent, pisac i reditelj. Ovo pozorište se ujedno smatra i prvim pozorištem u Norveškoj. Otvorio ga je violinista Ole Bul i postojalo je sve do 1863.godine. U njemu je Ibzen stekao veliko iskustvo kada je reč o njegovim najznačajnijim dramama kao što su ,,Divlja patka” i ,,Per Gint”.
U Danskoj se razvijalo prvo javno pozorište Lile Gronegade u periodu od 1722. do 1728. godine. Nakon finansijskih poteškoća pozorište je zatvoreno da bi nekoliko godina kasnije u glavnom gradu, Kopenhagenu, otvoreno Kraljevsko pozorište. Drame i komedije Ludviga Holberga, po kojima je on nazvan danskim Molijerom, zaslužne su za procvat danskog pozorišta. Smatra se i osnivačem teatra u ovoj zemlji. Adam Oelenšleger, pisac i dramaturg, je bio odgovoran za prodiranje romantizma u pozorište. Poslednjih godina pozorište dobija sve više na značaju zahvaljući novijim dramaturzima i rediteljima kao što su Astrid Salbah i Peter Asmunsen.
Kraljevsko pozorište u Kopenhagenu
Iako pomalo izolovana, skrivena u gustim šumama i ledu, ne može se poreći veliki uticaj evropskih pozorišta na skandinavsku scenu, ali to ne umanjuje njen značaj na kulturu i književnost uopšte. Vlada smatra da pozorište treba da zadovolji celokupnu publiku u savremenom dobu i to se postiže novim viđenjem klasičnih komada. Ovde je pozorište od životnog značaja za svakog pojedinca.
