Drugog dana pozorišnog festivala „Teatar na raskršću” u Narodnom pozorištu u Nišu u izvođenju Satiričkog kazališta Kerempuh iz Zagreba odigrana je tročasovna predstava „Škrtac”. Prema tekstu Ž.B.P. Molijera, a u režiji Dore Ružđak Podolski stvoren je komad koji, prema reakciji publike, prevazilazi sva očekivanja.
Za razliku od prvog dana festivala kada smo imali priliku da uživamo u mračnoj tragediji, drugog festivalskog dana mnogi su plakali, ali od smeha. Dramaturg Tomislav Zajec istakao je da ovaj komad spada u komediju karaktera koja ima snažnu društvenu kritiku. Ukratko: komedija je napisana u pet činova, a obrađuje pitanje škrtosti glavnog lika. Dramaturg dodaje i da je ovo komad u kom tvrdičluk otvara prostor da se prikažu i drugi elementi moralnog sunovrata.
Dubokom komikom bilo je prožeto sve, od izgleda scene do kostima glumaca. Zagrebački ansambl je na komičan način prikazao i tragične likove u predstavi. Na primer, Molijerov Harpagon, čiji lik tumači Hrvoje Kečkeš, uverljiv je hibrid Kvazimoda i Grinča. On je škrt i samoživ, ali gledaocu biva simpatičan i duhovit. Kod pozorišta je obično slučaj da aplauz publike dolazi na kraju predstave, ali su zagrebački glumci porušili ovo uverenje i aplauzi su se orili salom od prve do poslednje scene.
„Škrtac”, iako rađen po originalnom Molijerovom tekstu, obogaćen je scenama iz savremenog života: pevanje stihova poznatih evergreen hitova, spominjanje epidemiološkog stanja koje je zahvatilo svet, imitiranje pokreta popularnih jutjubera, što je imalo dodatni efekat na mlađi deo publike. Glumci su pokazali svoj talenat tako što su na sceni bili jedno, a to su uspeli da prenesu i na publiku koja je sinhronizovano disala, aplaudirala i smejala se, dok je i period za kratku pauzu koristila za razgovor o predstavi.
Lik koji je imao poseban uticaj na recipijente bila je Frosina koju je igrala glumica Linda Begonja. Frosina je neprekidno vodila dijalog sa publikom, na trenutke je izlazila iz svog lika, pa je među publikom kružilo pitanje „Da li to govori Frosina ili Linda Begonja?”. Drugi deo predstave doneo je predstavu u predstavi i jedno pravo ogledalo društva u kome se nalazimo.
Tako, nesrećni Harpagon i njegova pojednako nesrećna porodica, kako to ističe Tomislav Zajec, otvaraju prostor za smeh, ali donose jasno upozorenje preko likova iz Molijerovog vremena, koji unutar pet činova neprestano progovaraju o nama samima.
Foto: Kazalište Kerempuh
