Izvođenjima predstava „Major i Helena” Alekse Jovčića i „Pračovjek” Peđe Gvozdića, uz proglašenje dobitnika nagrada, u Bečeju je sinoć zatvoren 11. po redu festival monodrame, Be:femon.
Verne ovogodišnjoj temi festivala, posvećenom (ne)vidljivim maskama i životima koji se nalaze iza njih, odigrane su dve potpuno različite, a obe na svoj način vrlo moćne monodrame. Tako je na sceni Gradskog pozorišta Bečej publika imala prilike da se priseti života i značaja Helene Vuković, nekadašnjeg majora Vojske Srbije i trans žene u monodrami „Major i Helena” u izvođenju i režiji Alekse Jovčića i dramatizaciji Divne Stojanov, a po knjizi Maje Bekčić Petrović i produkciji Pozorišta „Promena“ i „Oblak“ produkcije.
Jovčić snažno i emotivno, a opet prirodno i sa dozom humora na pravim mestima gledaoce upoznaje sa Helenom i prati njen životni put, od detinjstva u patrijarhalnoj porodici, karijere u Vojsci, braka, dece, pa sve do ponovnog rađanja kao žene nakon operacije promene pola. Nešto nesvakidašnje, a u ovoj monodrami izrazito učinkovito je i činjenica da je sa Aleksom na sceni i bend „Glasovi iz unutrašnjosti” koji prati Heleninu priču uz pesme Goblina i pruža dodatni element ovoj složenoj, emotivnoj priči.
Gotovo opipljive emocije ove monodrame i umeće Jovčića da sa lakoćom igra zaista ženstveni ženski lik, a da izbegne da to ode u oponašanje veliki je glumački poduhvat, a njegova sposobnost da lako nasmeje publiku neočekivano duhovitim opaskama usred emotivnih govora i potom rasplače u emotivnim „razgovorima” sa ocem i majkom, čije prihvatanje Heleninog istinskog roda dolazi u različitim periodima njenog života, zaista je impresivno.
Kulminacija Helenine priče, operacija promene pola, vešto je urađena plesnom tačkom Alekse, a čiji je efekat pojačalo osvetljenje na sceni, kreirajući intimnu atmosferu. Priča o Heleni Vuković našla je svoje zasluženo mesto u pozorištu, u rukama Jovčića.
Završna predstava ovogodišnjeg Be:femona jeste monokomedija autora Roba Beckera (Defending the Caveman) u režiji i izvedbi Peđe Gvozdića, člana Gradskog kazališta „Zorin dom“ u Karlovcu, a u koprodukciji Theatre Mogul i Zakon teatra.
U devedeset minuta, Gvozdić je izveo istinski „one man show” i publiku zabavio, ali i edukovao o suštinskim razlikama između muškaraca i žena, za koje „krivi” pračoveka i način na koji su suprotni polovi bivstovali od davnina, voljno ili nevoljno uslovljeni jedni na druge. Na energičan, prirodan, a opet visoko uvežban i precizan način, Peđa je publiku nasmejao do suza i kreirao potpuno imerzivno, oslobađajuće pozorišno iskustvo.
Uz elemente stend-ap komedije gde se u više navrata glumac obraća publici, pre svega tražeći podršku svog pola i nekolicini muških članova publike deleći limenke piva „kako se ne bi previše dosađivali u pozorištu u koje ih je supruga naterala da dođu”, kreirana je atmosfera u kom je Gvozdić pridobio simpatiju, ali i empatiju oba pola, pružajući spektakularnu završnicu festivala.
Foto: Čaba Mikuš
