Svetski dan pozorišta za decu i mlade - Danas. Svakog dana.

Kao i svake godine prenosimo vam poruku koja stiže iz Sekretarijata svetskog ASSITEJ-a, a koju je napisala Sju Džajls (Sue Giles)- Predsednica mreže ASSITEJ International.

Širom sveta, naši članovi — umetnici i organizacije koji rade u oblasti pozorišta i izvođačkih umetnosti za decu i mlade i sa decom i mladima — neumorno rade na tome da njihovo stvaralaštvo i njihova publika budu prepoznati i priznati. Deca i mladi mlađi od 18 godina čine približno 29% svetske populacije, a ipak ovaj značajan deo čovečanstva u većini društava trpi kulturnu marginalizaciju, samo zbog svog uzrasta. Posebno deca, koja imaju malo moći, novca ili izbora i zavise od odraslih u svom okruženju i od onih koji donose odluke u njihovo ime. 

Ovogodišnja kampanja povodom Svetskog dana pozorišta za decu i mlade, predstavlja ključni trenutak za usmeravanje pažnje na ciljeve ASSITEJ-a u specifičnom trenutku u vremenu. U pitanju je globalna kampanja koja ističe prioritet kulture za svu decu i mlade ljude. Najvažnije, ona pokreće niz aktivnosti, prilagođenih lokalnim kontekstima, koje se svakog 20. marta odigravaju širom sveta. 

Ovo je trenutak koji vredi stvoriti. Umetnost i kultura za decu i mlade predstavljaju suštinski deo šire kulturne ekologije. U tom prostoru neguju se i razvijaju mladi umovi, oblikuje se pronicljiva publika i osnažuju se aktivni učesnici u kulturnom životu. 

Kada je reč o pristupu pozorištu i izvođačkim umetnostima, postoji jednostavan ključ: odrasli su ti koji omogućavaju ili ograničavaju iskustvo deteta ili mlade osobe. U mnogim sredinama pravo dece i mladih na učešće u kulturnom i umetničkom životu nije opšteprihvaćeno, niti se razume ili shvata ozbiljno. Njihovo pravo na samoizražavanje i na to da se njihov glas čuje takođe se zanemaruju ili ignorišu. Kada je reč o pristupu dece i mladih pozorištu i izvođačkim umetnostima, postoji jednostavan ključ: odrasli su ti koji ga omogućavaju ili, pak, stoje kao čuvari kapije. 

Zato naša kampanja povodom Svetskog dana pozorišta za decu i mlade naglašava važnost POSTAVLJANJA NA SCENU DECE I MLADIH PRAVA NA KULTURU I UMETNOST — čineći to pravo vidljivim, prisutnim i neposrednim za sve odrasle koji mogu da omoguće da se ono ostvari. 

Kako to radimo? U svakoj zemlji u okviru naše ASSITEJ zajednice, kroz sve izvođačke discipline, umetnici i umetničke organizacije koje su naši članovi stvaraju pozorišne predstave i druge izvedbe — to dragoceno, živo, zajedničko iskustvo susreta sa drugom osobom, koje može biti snažno i nezaboravno, ponekad za ceo život. Pozorište može da rasplamsa ideje, da ponudi nove ili drugačije perspektive. Ono se usuđuje da zaroni u 

složene i zapetljane probleme i da stavi pod lupu one delove naših života koji su često neprimetni. 

Znamo da pozorište nudi prostor za maštu — a bez mašte nema ni nade. Znamo da pozorište može da ponudi tumačenje sveta bez kog bi svet mogao da deluje zbunjujuće i nerazumljivo. Znamo da pozorište stvara prostore u kojima se nepoznati ljudi okupljaju oko ideja, dele zajedničke trenutke lepote, radosti ili čuđenja — a bez toga bi u svetu bilo manje empatije. 

POSTAVLJANJEM NA SCENU PRAVA DECE I MLADIH NA KULTURU I UMETNOST, DANAS i SVAKOG DANA, osiguravamo da su deca i mladi uključeni u kulturni život, da imaju pristup pozorištu i izvođačkim umetnostima, da imaju pristup velikim idejama i lepoti, čudesnim avanturama i magičnim trenucima, domišljatostima i iznenađenjima — najboljim i najuzbudljivijim iskustvima koja im odrasli oko njih mogu pružiti. 

Mreža ASSITEJ International je tu da promoviše i povezuje — čineći prava dece i mladih na kulturu i umetnost centralnim stubom svog delovanja širom sveta. Naša obaveza je i da delamo, da stvaramo i kreiramo sa inspiracijom i posvećenošću. Samo tako možemo da svakog odraslog člana publike sa radošću uverimo u važnost potrebe da pozorište i izvođačke umetnosti budu dostupne i pristupačne deci od samog rođenja, i da ih podstaknemo da se posvete tom cilju. 

POSTAVLJANJEM NA SCENU PRAVA DECE I MLADIH NA KULTURU I UMETNOST 20. marta možemo zajedno da stvorimo veliki i lep trenutak. Možemo da pošaljemo talase radosti i optimizma koji će privući pažnju onih izvan naše zajednice — odraslih koji brinu o deci, onih koji rade kao vaspitači i nastavnici, onih u opštinama, vladama, odborima i ministarstvima. Možemo da im kažemo: „Vodite decu i mlade u pozorište ili dovedite pozorište njima; pobrinite se da imaju pristup umetnosti koja se stvara za njih i sa njima — u vrtićima i jaslicama, u školama i na fakultetima, u lokalnim bibliotekama, na festivalima, u pozorištima — pobrinite se da ovaj vitalni deo čovečanstva, gotovo 30% svetskog stanovništva, ima pristup izvođačkim umetnostima. To je njihovo pravo!“ 

Sju Džajls 

Predsednica udruženja ASSITEJ International 

U ime ASSITEJ-a Srbija ovogodišnju poruku šalje Dunja Matić, dramska spisateljica i  dramaturškinja.

Pisanje ove poruke velika je čast i privilegija, ali i razlog da se zapitam šta ta privilegija
zapravo znači. Možda još važnije – kome ona pripada? Šta znači odlazak u pozorište?
Danas, kada svet često deluje ubrzano, rasuto i zarobljeno u slikama koje se smenjuju
brže nego što ih razumemo, vraćam se svom prvom susretu sa pozorištem. O njemu
u jednom od sastava kod učiteljice, kažem:
„Na velikom, ružičastom plakatu zlatnim slovima pisalo je Uspavana lepotica. Išla
sam sa mamom i sećam se da je u holu Pozorišta mladih bilo mnogo dece, baš tamo
gde je tobogan. Bilo je mnogo dece i bar duplo više odraslih. Jedna devojčica je pala i
počela da plače. Kada mi se činilo da više ljudi neće moći da stane, dok sam se lepo
zabavljala razgledajući cipele i frizure, velika vrata su se otvorila i mama i ja smo ušle
unutra. Još bolje se sećam iščekivanja da počne predstava. Sećam se da su lutke
ostavile čudan utisak na mene, kao da su me istovremeno i očaravale i razočaravale.
Predstava mi se jako svidela, ali sam umesto lutaka gledala glumice sakrivene iza. Ta
predstava učinila je da vidim stvari drugačije, one prave, a ne skrivene.“
I setim se da:
pozorište nije prodavnica da tamo slučajno odeš
neko mora namerno tamo da te odvede
pozorište nije propaganda iako nosi skrivene poruke
skrivene poruke nisu sredstvo manipulacije iako podstiču publiku da misli
pozorište nije samo umetnička forma već prostor za razumevanje
razumevanje to je postavljanje pitanja bez traženja odgovora

pozorište nije privilegija
privilegija je posebna prednost, a prednost to je kad neko ima
nešto što nije dostupno svima
publika nije samo posmatrač
posmatranje nije gledanje
pozorište nije privatno
to je samostalno kolektivno iskustvo
zajedničkog stvaranja stvarnosti.
pozorište
to je razgovor sa svetom bez reči
pravo na maštu
na mišljenje
i slobodu
u kojoj pristajemo da zajedno slušamo druge
a čujemo sami sebe.
Zato je važno da u svetu rasutom između ratova i informacija postoji prostor u kojem
samo stojimo i postojimo jedni sa drugima. Jer pravo na pozorište nije privilegija, to
je pravo da zajedno razumemo svet i pronađemo svoje mesto u njemu.
Na Svetski dan pozorišta za decu i mlade, podsetimo se da svako dete ima pravo na
ovaj susret – sa pričom, sa drugima i sa sobom.

Dunja Matić
dramska spisateljica i dramaturškinja