Svet pod kandžom čoveka

Novosadsko pozorište je prethodne večeri preseklo vrpcu četvrtog po redu pozorišnog festivala Synergy, koji će u narednih sedam dana akcenat staviti na pozorišna angažovanja nacionalnih manjina. Prvo veče festivala otvorila je predstava „A tigris tigar”, rađena po tekstu Đanine Karlunarie, u režiji Tindea Tota, a u produkciji rumunskog pozorišta Sigligeti.

Po rečima autorke, ovaj komad, inspirisan deset godina starim novinskim člankom o begu tigra iz sibirskog zoološkog vrta, mogao bi se svrstati pod kategoriju takozvanih mokumentaraca (pseudo-dokumentaraca, građenih na temeljima istinitih priča). Ipak, pravi podtekst sakriven je duboko ispod površinskog niza, međusobno slabo povezanih priča, čiji se glavni lik i istovremeni okidač dramske napetosti (tigar) ni u jednom trenutku fizički ne pojavljuje na sceni, iako publika podleže osećaju njegovog stalnog pristustva. Posredstvom te iluzije, na trenutke simpatična i humorom prožeta svedočenja o epopeji odbegle životinje, postaju tek dinamički okvir ispod kojeg se odvija ona neprikazana, ali mnogo istinitija drama čiji je jedini i konstantni akter zapravo čitavo čovečanstvo. Tako predstava, nizanjem epizoda, koje nasumičnosti i nepovezanosti lišava zajednička spona prema kojoj se odvija tigrovo putovanje. Potraga za tigrom raskrinkava prerušeno lice savremene civilizacije, skidajući sa njega sloj po sloj obmana kojima se nadograđuju spratovi njene sve primetnije nezdravosti. Svaka scena, osmišljena tako da se kroz njeno trajanje izvrši nekolicina glumačkih promena, uobličava jedno lice sveta kojim smo okruženi: biome istrgnute iz ruku prirode i zaključane u kaveze namenjene industriji turističke zabave, deformisanu planetu koja se, pogrešivši pravac, umesto sunca zavrtela oko novca, tlo prezasićeno betonom i zatrovano saobraćajnim isparenjima, sve povoljniju cenu života, bili oni ljudski ili životinjski. Pretežno vesele glumačke koreografije kojima se ozvaničava kraj jedne i početak druge scene razbijaju oporost slika sadašnjice, i, u paradoksalno celokupnoj radnji, po publici rasipaju smeh sopstvenom odrazu. Argument toj „teoriji odraza” možemo pronaći u neuobičajenosti scenografije zadnjeg dela scene: naime, on je ispunjem pozorišnim sedištima, sa kojih pasivni glumci tokom pojedinih scena posmatraju one aktivne. Takav koncept „predstave u predstavi” hermetički zatvara igrajući prostor glumaca, sa obe strane omeđen gledalištem, a oni se izjednačavaju sa publikom, bespogovorno prihvatajući ulogu slepog posmatrača svih nepravdi kojima smo globalno ugroženi. Tragičan kraj, uvijen u vesele tonove glumaca sa kojih su prethodne scene svukle skoro sve komade odeće, simbolično ogoljevajući sve laži na kojima opstaje planeta, postavlja pitanje ko je kriv za beg a zatim i smrt nedužne životinje: društveni poredak skrojen od pravila prema kojima su sve druge biološke vrste podređene onoj ljudskoj, sam tigar koji se i nakon upozorenja osmelio da udobnost rešetaka zameni kratkotrajnošću slobode, ili čitava priroda koja je dozvolila da potpadne pod kandžu one najgore zveri: čoveka? 

Festival Synergy nastavlja se i večeras kada će, sa početkom u 20h biti izvedena dokumentarna predstava, „San o Mileni” rediteljke Jelene Bogavac. 

Foto: Synergy theater festival