U Svečanoj sali Studentskog kulturnog centra u Kragujevcu, 6.marta 2020. godine, predstava „K.R.E.M.A” doživela je svoju prvu reprizu na srpskom jeziku. Ovaj pozorišno-pedagoški scenski prikaz u izvodjenju Akademskog pozorišta studenata germanistike, a u režiji Jelene Gojić, nastao je za potrebe Internacionalnog pozorišno-pedagoškog susreta u organizaciji Katedre za germanistiku Filozofskog fakulteta u Zagrebu, gde je premijerno i izvedena u septembru prošle godine i to na nemačkom jeziku.
Predstava počinje stihovima poznate austrijske pesnikinje Ingeborg Bahman, u formi pitanja i odgovora izmedju dve grupe ljudi. Koncipirana je postavljanjem četiri grupe pitanja koja se nameću svakom društvu, navode ih na razmišljanje i strah:
„Gde idemo? Šta da radimo i mislimo?”. Ipak, umesto konkretnog odgovora, oni uvek dobijaju veselu izreku u vidu reklame, poput „uz muziku” i „bez brige”, koja u svakom od njih budi sreću i bezbrižnost, čineći da zaborave na težinu ranije postavljenog pitanja. Medjutim, ta njihova nespojivost, zapravo, stvara utisak odbijanja i neprihvatanja odgovora.
Sledeće pitanje je „Kako da pronadjemo odgovore na naša pitanja?”- nagoveštavajući strepnju i strah od smrti. Ali, „šta se dogadja kada nastupi mrtva tišina?”, jedino je pitanje koje ostaje bez odgovora ostavljajući publici da ga pronadje upravo u toj tišini. Reklama doživljava poraz neuspevajući da postigne svoj cilj smirivanja osobe koja se pita, jer čak ni ona više ne može zamagliti realnost.
Ono što karakteriše scenska izvodjenja APSG-a jeste kritika društva, pa i ovoga puta toga ne manjka. U fokusu je ovoga puta bila medijska kritika. Mediji nemaju samo svojstvo reklamiranja proizvoda, već danas predstavljaju i prepreku egzistencijalnim pitanjima, kritičkim razmišljanjima i suočavanju sa sobom.
Jedan od reklamnih sadržaja nosio je naziv „pranje snova”, označavajući pranje zastrašujućih snova, poput onih o ratu ili prošlosti. Takvi snovi mnogima bi davali povod za razmišljanje, a pokrenula bi i neka važnija: o smislu života i života posle smrti. Medjutim, to je u suprotnosti sa principom oglašavanja koji je vodjen time da takve snove treba zameniti lepim, jer jedino tako ljudi neće imati razloga za kritičku refleksiju. Tako, ovaj nelogizam pokazuje da reklama ljudima daje samo nezadovoljavajuće pseudo-odgovore u potrazi za ciljem postojanja. Reklama, zapravo, pruža lažnu utehu. Ona ne može da reši probleme, ali svojom vedrinom čini da zamislimo jedan lep, bezbrižan svet.
Iako medijske manipulacije mogu predstavljati trenutno rešenje, dugoročno gledano, one nisu od značaja. Kad-tad, ljudi će morati ponovo da se okrenu važnim pitanjima, tako da odlaganje nije ni od kakve pomoći.
Na samom kraju, publici su se obratili glumci i rediteljka pozvavši ih da iskažu svoje mišljenje i odgonetnu akronim naziva „K.R.E.M.A”, nagoveštavajući da netačnih odgovora nema, već da svaki pojam predstavlja refleksiju naših impresija i mišljenja o važnim životnim pitanjima.
U predstavi su igrali: Ana Pešić, Aleksandra Janković, Srdjan Nevenkić, Kristina Ivanović, Natalija Stanojević, Jovana Krunić i Danko Savić.
Foto: Skc Kragujevac
