Autori: Nedeljka Borojević, Mila Jovanović i Milica Sučević
Godina za nama bila je, što bi se reklo, luda i nezaboravna, iako bismo se verovatno u najvećoj meri složili da ne bi bilo loše da je zaboravimo. Pandemija virusa korona potpuno je izmenila gotovo sve aspekte našeg života i funkcionisanja, pa ni pozorište nije bilo izuzetak. Mere socijalnog distanciranja ispraznile su pozorišne sale, premijere i festivali su otkazivani i odlagani, počeli smo da gledamo predstave u digitalnom okruženju, a kada smo se i vratili u pozorišta, to je bilo pod maskama i sa nekoliko sedišta razmaka među nama.
Naša redakcija ima tradiciju da svakog decembra odabere nekoliko događaja koji su obeležili prethodnu pozorišnu godinu. Kako je 2020. sve samo ne normalna i uobičajena, shvatili smo da nekoliko pojedinačnih događaja ne bi dalo verodostojnu sliku godine za nama. Ona je događaj sama po sebi i zato vam u nastavku pružamo kratak hronološki pregled pozorišne 2020. godine iz naše perspektive.
Počela je kao i svaka druga: odmah nakon praznika pozorišta su se vratila sa kratke pauze i krenula sa igranjem redovnih repertoara. Premijere su se održavale punom parom jedna za drugom tokom januara i februara i mada se već uveliko govorilo o pojavi novog virusa u našoj zemlji, pozorište je kao i svi mi funkcionisalo bez promena. Kraj februara je obeležilo gostovanje Jana Fabra u Narodnom pozorištu i premijera njegove autobiografske monodrame „Noćni pisac” u izvođenju Slobodana Beštića.
Stiže mart i prvi zvanično potvrđen slučaj virusa u Srbiji. Već 11. ovog meseca stiže nam vest o izmenjenom konceptu ovogodišnjeg FIST-a koji će se održati u digitalnom okruženju. Istog dana saznajemo i da je otkazan Teatar na raskršću u Nišu. Petnaestog marta uvedeno je vanredno stanje. Kako je zabranjeno okupljanje više od sto ljudi u zatvorenom prostoru, pozorišta definitivno zatvaraju svoja vrata.
Ubrzo se pojavljuju i prve najave onlajn prikazivanja predstava. Na našem portalu vest pod naslovom Ostanite kod kuće i gledajte pozorište obara sve rekorde čitanosti do te mere da nam je nalog na serveru suspendovan zbog sumnje na hakerski napad. Prvu prikazanu onlajn predstavu „Bela kafa” Narodnog pozorišta nestrpljivo iščekuje više od 12 000 gledalaca! U pitanju je bilo emitovanje uživo i nažalost, s obzirom na loš kvalitet slike, ovaj poduhvat nije doživljen kao najuspešniji. Uskoro se mere pooštravaju, tako da više ni umetnici ne mogu da borave u pozorištu, pa se probe prekidaju. Pozorišta nastavljaju sa emitovanjem arhivskih snimaka predstava.
Svetski dan pozorišta za decu i mlade obeležen je 20. marta porukom koju je u ime Asiteža Srbija uputila Minja Bogavac. Dan nakon toga Reflektor teatar objavljuje da je njihov novi direktor Marko Panajotović i on najavljuje da će ovo pozorište nastaviti da svetli u mraku i bude društveno odgovorno i u periodu krize. Stiže nam i 27. mart, Svetski dan pozorišta i naš treći rođendan. Tužni smo što ne možemo da obeležimo ovaj datum kako dolikuje, ali šta je tu je. Tradicionalnu poruku koja se na ovaj dan čita pre predstave u svim pozorištima u videu čitaju glumci beogradskih teatara.
Poslednjeg dana marta stiže nam još jedna novina – prva onlajn pozorišna premijera! U pitanju je predstava „Brod ljubavi”, novoformiranog (Iz)vanrednog pozorišta, u režiji Tee Puharić, koju izvode glumci iz različitih gradova Srbije, svako iz svog doma.
Tokom aprila nema novosti, onlajn repertoari i dalje su aktuelni, mada se čini da je publike sve manje. Održan je Prvi internet regionalni festival za decu - PIR , a 11. Joakimovi dani su emitovani na RTV Kragujevac.
Posle ukidanja vanrednog stanja, 6. maja, pozorišta su ipak ostala zatvorena, a krajem maja Zajednica profesionalnih pozorišta Srbije najavila je da su pozorišta spremna za rad od juna. Tradicionalno Sterijino pozorje, koje se održava svake godine u maju, pomereno je za neke bolje dane.
Vlada Srbije je 7. maja na zahtev Ministarstva kulture i informisanja, a nakon višemesečnih javnih inicijativa umetničkih udruženja i istaknutih pojedinaca, odobrila jednokratnu pomoć od 90 000 dinara za samostalne umetnike koji su se zbog pandemije našli u nezavidnoj situaciji bez primanja.
Najveće oduševljenje publike privuklo je organizovanje Pozorišnog leta na Tašmajdanu, koje je bilo najavljeno za jun i jul. Prvo izvođenje u okviru ove manifestacije imao je mjuzikl „Mamma mia”, Pozorišta na Terazijama, koji je bilo rasprodat odmah po otvaranju onlajn prodaje karata. Usled pogoršanja epidemiološke situacije na Tašmajdanu su odigrane samo dve predstave, a sve ostale su zvanično otkazane 29. juna. U junu su odigrane i predstave Reflektor teatra na Dorćol platzu, koje su privukle pažnju brojne publike.
U junu nas je potresla vest o tragično preminulom reditelju Igoru Vuku Torbici, čije su predstave obeležile prethodne pozorišne sezone, kako u Srbiji tako i u regionu, gde je stvarao.
Jedina odigrana predstava u julu, u posebnim okolnostima, bila je „Lounli planet” u Ateljeu 212. Tek u avgustu publika je mogla da oseti da će pozorišta ipak imati svoju priliku u ovoj godini i da će se svi pomereni festivali ipak održati u mesecima koji slede. Sterijino pozorje pomereno je i drugi put za kraj meseca septembra.
Krajem avgusta otvorena je 160. sezona Srpskog narodnog pozorišta gala koncertom Opere, a u istom periodu održan je i „Program u čast publike” na balkonu Narodnog pozorišta u Beogradu, a onda će uslediti dvomesečni bljesak pozorišnih festivala, koji će ovu godinu osvežiti svojim postojanjem i istrajnošću. U septembru održan je 47. INFANT u Novom Sadu (4-6.), 7. Tvrđava teatar u Čortanovcima (4-8.), kao i Šekspir festival u Vili Stanković u Novom Sadu (12-16).
Bitef-Prolog, kao svojevrsna najava 54. i 55. izdanja ovog festivala, koji je zakazan za sledeću godinu, održan je u Beogradu od 12. do 14. septembra. Publika je imala priliku da gleda predstavu „Dolina jeze”, Šefana Kegija, koja je došla čini se baš u pravom trenutku, otvarajući pitanja o posthumanizmu, kao i o nužnosti „živog” glumca na sceni, komunikacije na relaciji izvođač-gledalac, koja predstavlja srž svake predstave i postavlja se uvek na prvo mesto.
Polovinu septembra obeležio je početak rada na projektu „Mladi hoće u pozorište” kroz Superste program, u okviru kog smo sa mladima iz Novog Sada realizovali 10 radionica na kojima smo razgovarali o različitim pozorišnim temama, a kao rezultat višenedeljnog rada nastala je i istoimena podkast emisija koju možete pratiti na našem jutjub kanalu.
Krajem septembra objavljena je vest da je upravnik Narodnog pozorišta u Nišu Spasoje Milovanović imenovan za novog predsednika Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije, a kraj meseca bio je namenjen i Art Trema festivalu u Rumi održanom od 24. do 27. septembra, kao i dugoočekivanom 65. Sterijinom pozorju, koje je održano od 26. septembra do 4. oktobra. U okviru festivala publika je imala priliku da odgleda više predstava koje su obeležile sezonu 2019/20. Najbolja predstava festivala bila je „Semper idem” Narodnog pozorišta Sombor, dok je veći broj nagrada osvojila i predstava „Kretanje” Bitef teatra.
Osim festivala koji su organizovani tokom septembra, a potom i u oktobru, pozorišta su pokazala da su s nestrpljenjem i potpuno spremno dočekala novu sezonu. Tokom pomenutog perioda izvedeno je oko 30 premijera, i to u pozorištima širom Srbije - od Subotice, preko Zrenjanina, Novog Sada, Beograda i Šapca do Niša.
Oktobar mesec obeležilo je i šest pozorišnih festivala: Pozorišno proleće u Šapcu, Joakim fest u Kragujevcu, 29. Dani Zorana Radmilovića u Zaječaru, UPAD festival u Novom Sadu, BAŠTeAtar u Kragujevcu i Festival monodrame Be:femon u Bečeju. Poslednju nedelju oktobra, zbog pogoršanja epidemiološke situacije, kao i bolesti glumaca, obeležila su brojna otkazivanja predstava u mnogim pozorištima širom Srbije.
Ipak, uprkos nepovoljnoj situaciji, u novembru je izvedeno šest premijera i realizovana su dva pozorišna festivala - Desiré Central Station 2020. u Subotici, koji je pod sloganom „life” jedini realizovan uživo i Pozorišni festival predstava za decu i mlade „Festić”, realizovani onlajn, dok su brojni drugi festivali poput Festivala prvoizvedenih predstava - PIP u Aleksincu i Pozorišnog maratona u Somboru potpuno otkazani.
Realizacija virtuelnih pozorišnih festivala nastavljena je i u decembru, kada su održani drugi po redu festival edukativnog i društveno angažovanog pozorišta za mladu publiku – „Angažman fest” i Pozorišni (OFF) Festival – Festival angažovanog pozorišta za mlade.
Osim festivala u decembru su izvedene i četiri premijere, i to zbog ograničenja u dnevnim terminima. Među njima je i predstava „Paravani” po komadu Žana Ženea, a u režiji Dina Mustafića, koja je opčinila publiku i pokupila sve pozitivne kritike jer „kroz katarzičnu ambiciju gledalac zaražen zlom, koje se događa na sceni, biva izlečen od zala koje sugeriše religija dobra, samozavaravanja i iluzije”.
Međutim, možemo slobodno reći da je decembar mesec obeležila vest o smeni Milene Bogavac sa mesta direktorke Šabačkog pozorišta, koja je po njenom mišljenju bila nezakonita odluka. Ovaj potez šabačke vlasti izazvao je brojne komentare i negodovanje poštovalaca Minjinog rada, a brojne kolege i ličnosti iz sveta pozorišta oglasile su se pružajući joj podršku.
I na samom kraju 2020. godine proglašen je i 33. laureat najvišeg glumačkog priznanja u Srbiji. Nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije za životno delo „Dobričin prsten” pripala je glumcu Petru Božoviću.
U novu godinu ulazimo sa najavama za brojne projekte, neke nove, neke koji nisu uspeli da se ostvare zbog nemilih okolnosti. Ulazimo sa nadom da ćemo ponovo moći bez maski, distance i straha zajedno da uživamo u punim salama. Ako smo se na momente i zapitali hoće li pozorište preživeti pandemiju, sada bez strepnje možemo da kažemo da za njega nema zime. Jer ako nam je 2020. išta pokazala, to je da nam je pozorište potrebno i da ni umetnici, ni publika od njega neće lako odustati. Zato želimo srećnu Novu pozorišnu 2021. i jednima i drugima! Vidimo se u pozorištu!