M kao marljiva…
I kao iracionalna…
R kao radosna…
A kao a baš me briga…
Baš ovim rečima otpočela je manifestacija „Dani Mire Trailović”, koja je svojim nekonvencionalnim repertoarom drame apsurda odala omaž jednoj od najznačajnijih figura u istoriji srpskog pozorišta. Manifestacija je trajala od 29. januara do 2. februara u Kraljevačkom pozorištu.
„Sama raznovrsnost repertoara pokazuje našu težnju da sledimo Mirine upute i budemo otvoreni za neke druge i drugačije pozorišne svetove. A sto godina njenog rođenja kraljevačko pozorište sa ponosom obeležava, zato što nam se čini da imamo potpuno pravo, kao njen rodni grad, da se sećamo na najbolji način njenog doprinosa srpskom i svetskom pozorištu”, istakao je jednan od organizatora i upravnik Kraljevačkog pozorišta Miodrag Dinulović.
Predstava „Frizer ćelave pevačice”
„Frizer ćelave pevačice” predstava je kraljevačkog ansambla kojom je otvoren festival. Ova predstava donosi na scenu svežinu i inovaciju, u duhu savremenog pristupa, koji je Mira Trailović unela u srpsko pozorište. Oštrim, glasnim i upadljivim pokretima i zvukovima predstava sve vreme izaziva čuđenje, napetost i znatiželju. Odgovor na pitanje koliko je publika naviknuta na dramu apsurda, donosi sam režiser Nikola Zavišić, koji kaže da simbolički najbolji odgovor daje to što u predstavi imamo „prvi i drugi sloj slike i stvarnosti”.
Sledeće večeri, sa publikom na sceni, izvedena je Joneskova predstava „Lekcija”, u režiji Aleksandre Kovačević. Glumci su održali bitnu lekciju o najvećim problemima današnjice i doneli snažnu dramu i duhovitu introspekciju na scenu. Za vreme trajanja predstave distinktno se vide prelazi između žanrova, od komedije apsurda i riutualnog (Artoovog) pozorišta, pa sve do teatra surovosti i tragedije. To se osetilo i po reakciji gledalaca, koja je svoje emocije pokazivala prateći ove prelaze.
Predstava „Lekcija”
Trećeg dana gostovalo je zaječarsko pozorište sa predstavom „Čehovljeva soba”. U Čehovljevoj sobi proputovali smo kroz devet priča, otvorenih u devet pisama, gde je svaki detalj na sceni bio pažljivo osmišljen od strane režisera Nikole Zavišića kako bi se dočarala složenost ljudskih emocija i odnosa. Ovaj komad se posebno dopao publici, zbog širine sadržaja i konstantno nailazećih komičnih scena i likova. Gotovo nijedan gledalac nije izašao iz pozorišta bez osmeha na licu.
„Rasvetljavanje slučaja serije ubistava trovanjem u Ćuprijskom okrugu sedamdesetih godina 19. veka” predstava je neobično dugačkog naslova, ali i neobične koncepcije, koja je nastala saradnjom „KST Kragujevac”, Puls teatra iz Lazarevca, Kulturnog centra iz Markovca i Umetničke grupa „Hop.La!” iz Beograda. Scenario je nastao na osnovu originalnih sudskih izveštaja. Zbog velikog broja učesnika gledaoci dobijaju upustva za učestvovanje u predstavi kako bi predstavljali svedoke, rodbinu, žrtve i sudiju, a pozvani su i da pevaju numere u predstavi. Scenario i režiju potpisuje Anđelka Nikolić.
Predstava „Mogućnost zabavljanja kod ptica”
Možda najneobičnija predstava, „Mogućnost zabavljanja kod ptica”, poslednjeg dana kao vrhunac festivala, spojila je imaginaciju i stvarnost na način koji je istinski odjeknuo u umovima gledalaca. Bitno je napomenuti da su ovu predstavu izveli članovi BITEF teatra, čija je osnivačica bila Mira Trailović. Jedan od naratora iz predstave, Danilo Brkočević dočarao je put do ideje da glumce na sceni zamene aparati. Naime, kada je režiser Nikola Isaković predstavljao svoju ideju dramskoj spisateljici Tijani Grumić, ona se uplašila da će pisati monologe za mikrotalasnu, ali ju je Nikola ubrzo razuverio rekavši: „Želim tekst o ljudima, koji će da igraju predmeti.” Jaka ekološka poruka otvara mnogo pitanja, ali ne nameće odgovore.
U atmosferi koja je odisala poštovanjem prema Miri Trailović i njenom nasleđu, manifestacija je postala mesto susreta i inspiracije za ljubitelje pozorišta i umetnosti uopšte, čiju bi uključenost i dolaznost na manifestaciju istakao. Kroz predstave oživela je duša pozorišta i podsetila nas na važnost umetnosti u našim životima.
Pozorišna manifestacija „Dani Mire Trailović” u Kraljevu nije samo bila omaž jednoj velikoj umetnici već i podsetnik na snagu i vitalnost srpske pozorišne scene, koja nastavlja da inspiriše i oduševljava svojom raznolikošću i kreativnošću. Ova manifestacija je samo još jedan dokaz da pozorište nastavlja da živi, ali i da publika ne planira da spusti zavese na našu voljenu scenu.
