Odluka žirija 62. Sterijinog pozorja da ne proglasi najbolju predstavu već nagradu dodeli svim predstava i publcii podigla je veliku prašinu koja se već danima ne spušta, a reakcije stižu sa svih strana. Dnevni list Danas pitao je za komentar neke od najbitnijih pozorišnih radnika u Srbiji:

Zlatko Paković, reditelj i pozorišni kritičar:

„Cinična odluka žirija nalazi se na kraju ciničnih i ignorantskih postupaka koji su definisali ovogodišnje Sterijino pozorje. Najpre, direktor Pozorja uzeo je sebi i fukciju selektora, što je narušavanje ne tek statuta festivala nego nužne međusobne nezavisnosti tih dveju ključnih funkcija. Zatim, selekcija je neznalačka. Najbolje predstave, koje zadovoljavaju uslove za takmičarski program, ostale su izvan selekcije. Neke od najgorih najglupljih predstava našle su se u Glavnom programu kao najvrsnije. Na kraju, žiri nije dao svoj dug. Saopštenje je cinično i, kad se njegov licemerni jezik prozre, glasi: kad je sve ovako loše, mi, članovi žirija, kažemo da je sve dobro, štaviše da je sve najbolje.“

Željko Hubač, dramski pisac, direktor Drame NP u Beogradu:

„Previše je kontradiktornost u toj odluci, a obrazloženja koja su je pratila (tu mislim i na ono zvanično i na ono izgovoreno od strane predsednika žirija na takozvanoj dodeli) može da se sažme u apsurdnu konstataciju da su svi učesnici Pozorja dobili Sterijine nagrade za osrednjost! Dakle, žiri je strogo formalno, odbio da se bavi vrednovanjem, ali je suštinski vrednovao festivalska ostvarenja, ponizivši time veliki broj kvalitetnih umetnika koji si bili deo ovog Pozorja, dovodeći ih u istu ravan sa onima koji se već godinama bave isključivo sobom u umetnosti, rešeni da je nekako svedu na meru svoga „talenta“, a ovih dana po kuloarima „mudro“ spekulišu o nekakvim ličnim, ili pak političkim motivima za donošenje ovakve odluke, što nas sve zajedno uvodi u atmosferu balkanske krčme, kojoj naše pozorište, sa svim brojnim nedostacima, ipak ne pripada.“ 

Igor Burić, novinar i pozorišni kritičar lista Dnevnik:

„Mislim da je takva odluka u velikoj meri licemerna, jer kad su u poslednje vreme neki od tih ljudi iz žirija dobijali Sterijine nagrade, nisam primetio da im je nešto smetalo. Ovako, preuzeli su „glavnu“ od svih nagrada, celokupnu pažnju javnosti, čime rapsravljamo o svemu, samo ne o relevatntnim umetnošću i njenim dometima.“

Ove godine je učestvovala na festivalu i predstava akademika i dramskog pisca Dušana Kovačevića "Hipnoza jedne ljubavi". Kovačević je bio u Novom Sadu, ali kako je rekao igrom slučaja.

"U Novom Sadu sam bio poslednjeg dana takmičarske selekcije i išao sam prvenstveno zbog obaveza u Matici srpskoj, gde je bila priča o savremenom čoveku i civilizaciji", rekao je on za Blic.

"Što se tiče samog Sterijinog pozorja, ne odlazim tamo već dugo godina, jer je ono odavno ušlo u jedan put prema slepoj ulici, a sad je došlo do zida. Tako da mene ovo ništa ne čudi", rekao je Kovačević. 

"Tamo sam sticajem okolnosti bio uoči predstave jer sam imao razgovor oko programa Sterijinog pozorja i ja i ljudi koji su pratili predstavu nismo videli nijednog člana žirija. Da li oni predstave prate telepatski ili imaju informacije kakava je koja predstava pa ne moraju da gledaju, ali ja nisam video nikoga od njih.

Uz dužno izvinjenje ako je neko od njih bio tamo maskiran, pa ga nisam prepoznao. Doneti odluke a da ne gledaš predstavu je malo, što bi se reklo, neobično", rekao je Kovačević.

Zbog takvih stvari, reći će i to, on piše predstave za publiku, a ne za članove žirija.

"Sa velikim zadovoljstvom pišem predstave za publiku, a ne za ovo neko društvo što se skupi s vremena na vreme da nešto procenjuje... Da sam to radio i imao nekakav obzir prema njima, ja odavno ne bih pisao. Sve u svemu, najbolji komentar na tu odluku je njihova odluka", rekao je Duško Kovačević za Blic.

Reagovala je i dramska spisateljica Biljana Srbljanović:

"Čemu dobrom služi ovakav strašan prezir koji je žiri Sterijinog pozorja pokazao prema svim svojim koleginicama i kolegama u takmičarskom programu? Među njima ima autora i predstava koje su nastale uprkos životu, ima mladih vrednih umetnika, kojima je potrebna prilika za afirmaciju, ima velikih tekstova i ozbiljnih uloga. Ako je tačno ovo što se piše po mrežama, da je postojao politički sukob u okviru žirija, onda bi to hrabri članovi žirija trebalo otvoreno da kažu. U svakom slučaju, prezir i pogled sa visine, odluka da se ne dodeli niti jedna jedina nagrada, a pod izgovorom da su njima "sva deca jednaka" nije dobar ni po pozorište, ni po kulturu, ni za društvo u celini".

Ona je ovo nazvala potezom nezameranja za koji nije potrebna nikakva hrabrost. 

"Pošto je objašnjenje žirija nemušto, a jedine druge informacije, koje niko ne poriče, dolaze sa mreža, sklona sam da u njih poverujem i u tom slučaju kažem da sam razočarana nedostatkom snage žirija i hrabrosti da odbrane svoje, ma kako politički nepopularne stavove, i da donesu odluku da nikome ne dodele nagradu, da je ne bi dali Kokanu", rekla je Biljana Srbljanović.

Oglasilo se i Udruženje dramskih pisaca Srbije koje u pismu Novostima između ostalog poručuje

Žiri, sastavljen od časnih dama i gospode, Isidore Žebeljan, Emine Elor, Nikite Milivojevića, Aleksandra Popovskog i Predraga Manojlovića, doneo je odluku bez presedana, koja predstavlja ciničnu zloupotrebu položaja, te sa napuhanih visina ocenjuje umetničku sitnuriju, što se, tamo dole, na trulim daskama, zalud napreže da dosegne kriterijume koje pomenuta gospoda i dame emaniraju. Elem, da li je žiri doveden da proceni najbolje od ponuđenog ili je reč o “pet veličanstvenih”, koji svoje kriterijume projektuju mimo stvarnih životnih okolnosti? Stvarnost u kojoj danas žive i rade naši umetnici nije, po mišljenju žirija, dosegla ciljeve proklamovane od strane Ive Andrića i drugih velikana naše kulture. “Danas, u vremenu nenaklonjenom pozorišnom stvaralaštvu (...) žiri odlučuje da dodeli zasluženu nagradu svim učesnicima.”

Sterijina nagrada dodeljuje se i celokupnoj publici. Ne znamo da li je nagrada apstraktna, ili će, ipak, biti odštampana koja hiljada diploma. Ponižavajuća milostinja nejakim umetnicima i priznanje publici, koja je sve to izdržala. I, najzad, smatramo da je, svojom neozbiljnom, neutemeljenom, nesuvislom, neuljudnom, drskom, bahatom, posprdnom, ciničnom, samoljubivom, neprincipijelnom, licemernom, antikulturnom, arbitrarnom, nepromišljenom (ili, upravo, promišljenom), provokativnom i, dakako, destruktivnom odlukom, žiri kompromitovao samu instituciju Sterijinog pozorja i ponizio umetnike, koji su, sa verom, nadom i ljubavlju, na tome Pozorju učestvovali.

 Pored dramskih pisaca, gotovo da nema pozorišnog umetnika koji nije ostao zatečen svakako nesvakidašnjim, a po mišljenju većine, i nečuvenim potezom žirija 62. Sterijinog pozorja, za koji se mahom svi slažu da je uspeo da ponizi kako samo instituciju Pozorja, tako i svakog pojedinog umetnika koji je u njemu učestvovao.

Izvor: Danas, Blic, Novosti

Podeli: