„Ne/promenjeno” slogan je nove pozorišne sezone u Narodnom pozorištu u Nišu koju je 10. novembra otvorila predstava „Noćna frajla”.
Priča je usmerena na porodicu kao primarnu i najvažniju zajednicu iz koje sve potiče, a ova porodica nalazi se u Hadu. Sin Aleksa je prognao svog oca Slavoljuba iz njihove zajednice da bi preuzeo mesto vođe. Aleksa kontroliše ovu porodicu koja godinama propada, pa se može reći da je u središtu događaja zajednica koja moralno truli. Slavoljub uspeva da se vrati iz izgnanstva, međutim tada ga izdaje i rođeni brat. Ovaj komad nam predstavlja koliko daleko je čovek spreman da ode da bi ostvario svoje ciljeve bez osvrta na nepravdu koju pričinjava drugima, pa čak i kada su u pitanju njegovi bližnji. Predstava „Noćna frajla” govori o životu i smrti, kao i prelasku ove tanke granice između. Svakodnevno se nalazimo u situacijama gde moramo brzo donositi odluke od velike važnosti. Na koji način to činimo i kakvim se moralnim načelima vodimo umnogome određuje na kojoj strani će se naći naša duša kada ovu granicu pređemo. Postojanje Noćne frajle u ovoj zajednici znači uspostavljanje reda u potpunoj moralnoj distopiji. Ona predstavlja moćnu ženu koja kontroliše, koja ne sme da bude ranjiva, koja je donosila loše odluke ali je zbog toga poštovana i predstavlja ženu zbog koje su spremni na sve.
Predstava je lišena bilo kakvog istorijskog ili vremenskog konteksta. Likovi se obraćaju s onog sveta ne bi li svojim mračnim iskustvom sprečili propadanje ovog našeg današnjeg sveta. U tu svrhu, glumci se često obraćaju direktno publici kao učesniku koji je aktivno u predstavi sa njima. Prisutni su motivi dramskog, epskog i lirskog, a dijaloške forme su jezgrovite i refleksivne. Silaskom u Had imamo prikaz praznog prostora koji zapravo nije prazan, jer je okružen dušama bludnih koje neprestano pevaju, nariču i igraju. Osećaj praznine produbljuje se jednostavnošću kostima, scene bez kulisa i scenografije koja ne postoji, ali i u prvi plan ističe scenski pokret. Muzika se odlično uklapa u napetu atmosferu predstave i dodatno dočarava najbitnije momente.
Ono što ovu predstavu čini posebnom je ogoljenost glumačke radnje koja je lišena bilo kakve psihološke motivacije, ali i tačan i pažljivo stvoren scenski pokret koji svojom energijom ispunjava scenu.
Publika je pomno pratila predstavu s velikom koncentracijom koju ona iziskuje. Pitanje koje je publiku navelo na razmišljanje je da li je Had samo mitološki nastao podzemni svet, ili je naša svakodnevnica pretvorena u njega. Po dugotrajnom aplauzu može se zaključiti da se predstava dopala publici, baš zbog njene snažne poruke koja navodi na razmišljanje o trenutnoj situaciji u društvu i svakodnevnici.
Foto: Narodno pozorište Niš
