U četvrtak i petak, 20. i 21. decembra, premijerno će biti odigrana predstava „Zagonetka revolucije“ Dah Teatra. Svojevrsno putovanje kroz vreme i preispitivanje revolucionarne borbe odigraće se u Ustanovi kulture „Stari grad“ u Kapetan Mišinoj ulici.
Godina koja se polako završava, u kojoj se obeležava sto godina od završetka Prvog svetskog rata, uokvirena je, s jedne strane godinom kad se obleležavala stogodišnjica Ruske revolucije i godinom kada će se obeležavati sto godina od revolucije u Nemačkoj, ali i sto godina od ubistva Roze Luksemburg.
Roza Luksemburg je i dalje inspiracija na pobunu, u dobu gde je pobuna, protiv svega što je nečovečno, nasilno i izrabljivački, nevidljiva. Ona nam i dalje postavlja pitanje: gde je pobuna i da li je moguća?
Radnja predstave je predstavljena susretom četiri revolucionara: Ulrike Majnhof, pripadnice frakcije Crvene armije, Kastrovog saborca Kamila Sijenfuegosa, Fanji Kaplan, atentatorke na Lenjina i „Crvene Roze“ – Roze Luksemburg.
Ova četiri revolucionara se u predstavi šetaju kroz vreme i pričaju jedni sa drugima, ali i sa nama „sa one strane“. Šta to oni poručuju u svetu Harmsovskog apsurda, kome je, inače, u podtekstu i posvećena ova predstava - gde je sve moguće i ništa nije moguće, gde ljudi nestaju,
gde se pijano nazdravlja revolucijama i pevaju hitovi Lejdi Gage i „Boni Em“, gde se tela ubijenih revolucionara bacaju u kanal, spaljuju, nestaju u okeanu, gde povremeno prosijavaju svetle duše koje nas i pozivaju na uznemiravanje, na borbu za smisao van nametnutog matriksa.
Susret ovih likova dešava se u stanovima koji služe kao revolucionarne ćelije, u zatvorskim ćelijama ali i u pozorištu tokom probe. Prostor UK „Stari grad“ nudi idealnu situaciju u tom smislu – daje „Dah teatru“ mogućnost, uz minimalne scenografske intervencije, da pozove publiku na kretanje kroz te ćelije, gde će moći da da se opredele za onu revoluciju u koju oni sami veruju ili da se ne opredele uopšte.
Gledaoci više nisu samo „nevini“ posmatrači ili konzumenti pozorišnog čina već su i potencijalni saučesnici. Oni biraju ili su izabrani da učestvuju u radu pojedinih ćelija.
Ako Roza Luksemburg predstavlja princip nenasilja po svaku cenu onda nam Ulrike Majnhof nudi ozbiljno pitanje – šta dovede osobu, sa idejama da svet treba da se menja nabolje, kada shvati da je sve ćorsokak, da samo udara o zidove, da prava revolucija nije moguća, da postane članica terorističke grupe koja opravdava ubijanje ljudi?
Izvor: RTS