.jpg&w=1080&q=75)
U četvrtak, 17. oktobra sa početkom u 19.30 časova na sceni Srpkog narodnog pozorišta biće premijerno izvedena predstava „Balkanska lepotica“ po istomenom romanu Lasla Vegela.
Roman Lasla Vegela „Balkanska lepotica“ ili „Šlemilovo kopile“ govori o istoriji jedne novosadske porodice koja se preliva iz 20. u 21. vek. Ova priča takođe je povezana i menja se u odnosu na istorijski kontekst u kojem se nalazi – sa sobom nosi kontekst o ličnoj i nacionalnoj sudbini koje su usko povezane sa promenom vlasti i dominacijom jedne nacije u odnosu na drugu. Posledice tih promena u priču uvode i stalno prisutno etiketiranje i ljude kojima su identiteti bili nametnuti.
Reditelj Andraš Urban koji po treći put sarađuje sa književnikom Laslom Vegelom istakao je da je reč o priči koja govori upravo o Novom Sadu, odnosno da tu počinje Balkan a završava se srednja Evropa.
„Predstava se nužno ne bavi isttorijom na taj neki način, već više pokušava da otvori ljudsku nit identiteta i raspadnutnog identiteta. Odnosno na koji način istorija i događaji u stvari melju čoveka, uslovno rečeno, na ovim prostorima. U stvari se postavlja pitanje šta je generalno sa čovekom koji kao čovek pokušava da opstane kao biće u nekom datom društvu?“
Književnik Laslo Vegel istakao je da je „Balkanska lepotica“ jedna velika iluzija i da jedna od poslednjih iluzija jeste pozorište.
„’Balkanska lepotica’ je jedna freska koja je konačno stigla u svoje rodno mesto. I ona upravo predstavlja jednu iluziju koja će možda samo to i ostati, a možda će i postati nešto više. Ta priča o 20. veku koja govori o našim očevima i dedovima se preliva u 21. vek i postaje priča o nama. ‘Balkanska lepotica’ s toga nije samo antipod ovog sveta, već se pretvara u priču o našim Glebajevima i na nama je da vidimo kakvi će oni biti.“
Glumac Aljoša Đidić je naveo da termin „Balkanska lepotica“ ili lepota mnogo govori o našem mentalitetu koji je u svojoj osnovi veoma kontradiktoran.
„Termin ‘balkanska lepota’ govori o našem mentalitetu u smislu da od silnih kvaliteta koje imamo kao ljudi i koje nasleđujemo od naših predaka i trudimo se da prenesemo na naše nasledinke, u isto vreme veoma lako sami sebe zbog raznih okolnosti, bile one lične ili ne, dovodimo do izopačenosti. Neki motivi poput poštenja se pretvore u lopovluk i ljubav lako pređe u mržnju. Ali sve to bude pametno i suptilno diktirano od strane ljudi koji se nalaze na vlasti u tom trenutku. Ta manipulacija je postala toliko suptilna i vešta, da često nismo ni svesni koliko se nama manipuliše.“
U predstavi igraju: Jelena Antonijević, Draginja Voganjac, Jovana Mišković, Mia Simonović Aranđelović, Ivana Pančić Dobrodolac, Anđela Pećinar, Katarina Bradonjić, Dušan Vukašinović, Dimitrije Aranđelović, Marko Savković, Peđa Marjanović, Aljoša Đidić i Danilo Milovanović Vukmanović.
U autorskom timu su i: dramaturškinja Vedrana Božinović, scenografkinja Marija Kalabić, kostimografkinja Marina Sremac, kompozitorka Irena Popović Dragović, koreografkinja Andreja Kulešević, asistentkinja kostimografkinje Minja Davidovac i asistent reditelja Vladislav Velkovski.
Foto: N. Karlić
