Otvaranje devetog A.N.F.I.teatra – kada je kultura oružje

Sinoć je u Kraljevu otvoren deveti festival alternativnog pozorišta za mlade, A.N.F.I.teatar, premijernom izvedbom predstave „Ustav i prava građana” reditelja Vojkana Arsića, po tekstu Minje Bogavac, nastale u koprodukciji Reflektor teatra sa „Grupa Grupom”.

Na otvaranju, publici se obratio Vladan Slavković, direktor „Grupa Grupe”, zahvalivši svima koji su učestvovali u realizaciji ovog projekta, a festival je zvanično otvorila Ema Stojanović, najmlađa članica „Grupa Grupe”, grupe mladih, entuzijastičnih umetnika, koja već petnaest godina neprestano raste. I mada realizaciju A.N.F.I.teatra neopozivo odlikuje mukotrpni rad, evidentno je da su organizatori najvećeg pozorišnog festivala u Kraljevu čvrstog duha, čak i onda kada se čini da sistem radi protiv njih.

Pred premijernu izvedbu pomalo kontroverzne predstave „Ustav i prava građana” sa karakteristikama Brehtovog pozorišta, koje za cilj imaju da podstaknu akciju i delanje publike, glumica predstave Milena Božić bila je privedena u Kraljevu 30. juna, kada se vraćala sa press konferencije, sa optužbama da je posedovala opijate. Milena je kod sebe imala jednu tabletu bromazepama, ili, kao što u izveštaju policije piše, bromazepana. Uprkos onome što se moglo očekivati, ovo nije obeshrabrilo glumce niti organizatore, već je u njima probudilo plamen prkosa i dosipalo dodatno gorivo kako bi ovom predstavom dokazali da je mi, zapravo, živimo. Nije potrebno naglašavati da se ovaj događaj ne čini kao puka slučajnost, te su ga glumci i reditelj uvrstili i u sadržaj same predstave. 

„Ustav“ obiluje satiričnim replikama i nebrojenom količinom simbola koji suptilno pojačavaju doživljaj gledalaca, ali samu bazu predstave čini krajnje inovativna interpretacija Ustava Republike Srbije uz svedenu i minimalnu scenografiju, gde su glavnu pažnju zauzimali primerci Ustava i pet drvenih stubića. U samo prvih pet članova našeg Ustava na sceni su razotkrivene brojne kontradiktornosti sa ciljem da nas nateraju na razmišljanje – ako je tako u samo prvih pet, šta je sa ostalima? I zaista, kako možemo da verujemo vrhovnom zakonu, zakonu nad zakonima, ako nam u prvih pet članova odaje tragove da je neadekvatan? 

Glumci su vešto interpretirali tekst koji je u najmanju ruku uspešno manipulisao našim osećanjima, tako da na kraju dobijamo osećaj da ipak nismo sami, da ipak možemo zajedno da se borimo za bolju Srbiju, da ipak možemo ponovo da nazivamo sebe patriotama ako se držimo zajedno i krenemo u borbu protiv sistema, ali i sebe samih. Ova predstava se teško može nazvati samo predstavom, ovo je pokazatelj i potvrda da ipak nismo u pravu ako smo mislili da smo ostali u potpunom kulturnom sivilu i da smo samo marionete kojima upravlja „jedan čovek, onaj koji je na čelu naše države”. Obradivši kontradiktorne segmente i probleme koji se samo u Ustavu, dakle teoriji, uočavaju, glumci nas navode da mislimo, ili da se setimo kako je to kada se problem desi u praksi, a nemamo nigde potporu i pomoć države koja treba da radi sa nama, uz nas, za nas. 

Glasna muzika sa tekstom koji se potpuno uklapa u ambijent i radnju predstave doprinela je još jačem osećanju nečega što se ne može opisati kao beznađe, ali može kao osećanje da nam je ostalo vrlo malo nade koja nije dovoljna da izvršimo akciju koja vodi do promene.

Na samom kraju, čini se da je ova predstava doprla čak i do onih koji se ne slažu sa izrečenim stavovima, ali jedno je sigurno – moramo da se zapitamo: Da li smo pod okupacijom svoje neodgovornosti i nezainteresovanosti da preduzmemo potrebne mere, da bismo došli do Srbije koju ćemo voleti, a koja sada zvuči samo kao utopijski koncept?

Druge večeri A.N.F.I.teatra kraljevačka publika imaće priliku da pogleda monodramu Nikole Voštinića „Moji posedi” od 20 h u sali Kraljevačkog pozorišta, kao i kabare „Ro & Rosenkurz” od 22 h u Thrill baru. Kabare je namenjen publici starijoj od 18 godina. 

Foto: skrinšot, Predrag Ilić, Milica Šolajić Popović