Nakon što je odluka žirija podigla veliku prašinu u javnosti, oglasio se i direktor i selektor ovogodišnjeg izdanja Sterijinog pozorja, dr Miroslav Radonjić, njegovo saopštenje prenosimo u celosti:
"Pošto se u prethodnih nekoliko dana, u svetlu odluke Žirija 62. Sterijinog pozorja, plasira teza o petnaestogodišnjem propadanju Sterijinog pozorja, dužan sam da ukažem na činjenice.
Sterijino pozorje nije samo pozorišni festival. To je tek jedna od delatnosti kojima se naša institucija bavi i koja je najatraktivnija i medijski najviše eksponirana. Ali, Pozorje je kompleksna institucija sa čitavim nizom aktivnosti. U proteklih petnaest godina Sterijino pozorje objavilo je, između ostalog, doktorske teze Svetislava Jovanova, Ivana Medenice, Isidore Popović, Milivoja Mlađenovića, Aleksandra Pejčića, Lazara Jovanova, Ane Tasić... 2007. godine objavljena je dvotomna antologija Savremene srpske drame, 2015. štampali smo kapitalnu knjigu za srpsku književnost i kulturu „Sabrana dramska dela“ Jovana Sterije Popovića u dva toma...Ovo su samo najvažniji autori i naslovi u izdanju Pozorja, što verovatno svedoči o „propadanju“ naše institucije.
Pozorje, takođe, već 52 godine kontinuirano objavljuje jedan od najvažnijih pozorišnih časopisa u Evropi „ Scena“, na srpskom i engleskom jeziku. Tokom ovih „godina propadanja“ nismo prestali sa tom delatnošću. 
Dokumentaciono-istraživački centar je unazad petnaest „godina propadanja“ uporno bio mesto sakupljanja podataka o pozorišnom životu Srbije i svake godine publikovao knjigu „Godišnjak pozorišta Srbije“ kao neprocenjivu za svakoga budućeg istraživača teatarske umetnosti na ovom prostoru. Takođe u sklopu ovog centar Pozorja, pokrenuta su naučna istraživanja i organizovani naučni skupovi. Jedan od njih, posvećen književnom opusu Branislava Nušića, organizovan je u saradnji sa Maticom srpskom i Srpskom akademijom nauka i umetnosti i realizovan u Novom Sadu pre dve godine.
Međunarodna saradnja Sterijinog pozorja u „godinama propadanja“ je posebna priča. Naime, pri Sterijinom pozorju registrovane su dve vrlo značajne asocijacije: Udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije, kao deo Međunarodne Asocijacije pozorišnih kritičara i Srpska sekcija Međunarodnog pozorišnog instituta. U proteklih petnaest godina Pozorje je pet puta organizovalo Međunarodni simpozijum pozorišnih kritičara i teatrologa uz učešće najvažnijih stručnjaka iz ove oblasti iz celog sveta. Takođe, pet puta je realizovana izložba „Pozorište u fotografskoj umetnosti“ pod patronatom svetske asocijacije fotografa. Tokom „godina propadanja“ gosti i učesnici festivala bili su, između ostalih Burgteatar iz Beča, Šaušpilhaus Bohum, Šaušpilhaus Berlin, Pozorište „Arena“ Bratislava, Malo državno pozorište Viljnus, Flamansko kraljevsko pozorište Brisel, Teatar Tribunalen iz Švedske, pozorišta iz Bukurešta, Istanbula, Ženeve...a, od najznačajnijih evropskih autora takva imena kao što su Arpad Šiling, Tomas Ostermajer, Bela Pinter i mnogi drugi. Sva bitnija pozorišta iz bivše Jugoslavije i pozorišni umetnici sa ovih prostora redovni su učesnici Sterijinog pozorja u „godinama propadanja“.
Pre deset godina Sterijino pozorje pokrenulo je Кonkurs za najbolji domaći dramski tekst, kao vid podrške i afirmacije savremenoj dramskoj književnosti, a paralelno s tim Pozorje je postalo i producent u realizaciji nagrađenih tekstova. Кoprodukcija sa Ateljeom 212 ove godine je zatvorila 62. festival, a u „godinama propadanja“ Pozorje je imalo koprodukcije sa Srpskim narodnim pozorištem, Narodnim pozorištem Beograd, Narodnim pozorištem Republike Srpske Banja Luka, Narodnim pozorištem Užice...
Кada je reč o 62. Sterijinom pozorju, kao što sam već ranije izjavio, ne želim da kometarišem odluke članova Žirija, koji svojim imenima i prezimenima, umetničkim i moralnim integritetom stoje iza te odluke. Ono što želim da istaknem jeste činjenica da je od devet selektovanih predstava u takmičarskom delu programa, njih šest već učestvovalo na dvadesetak festivala u zemlji i inostranstvu i na tim festivalima osvojilo nekoliko desetina nagrada. Dakle, bez ikakve sumnje radi se o ostvarenjima respektabilnih umetničkih i estetskih dometa.
Naravno, valjda se podrazumeva da Festival Sterijino pozorje ne može da bude bolji od našeg pozorišta u celini, već da pokaže realnu sliku produkcije u jednoj sezoni.
Dužan sam da i da ukažem na to da je Grad Novi Sad, kao osnivač Sterijinog pozorja izdvojio 19 miliona dinara za festival, Ministarstvo kulture Republike Srbije 5 miliona, Pokrajinski sekretarijat za kulturu 1 milion, Naftna industrija Srbije kao generalni sponzor 1 milion, a da je Pozorje pomogla i kompanija Gomeks."
Dr Miroslav Radonjić
Direktor Sterijinog pozorja i selektor 62. festivala