Sinoć je u okviru RUTA festivala u Beogradskom dramskom pozorištu izvedena predstava „Stranci” Dramskog teatra iz Skoplja, a po tekstu Paola Đenovezea. Surovo aktuelan, ovaj pozorišni komad nagoni gledaoca da se duboko zamisli nad onim što jeste, odnosno nad onim što postaje – samo jedna uobličena masa laži.
Naizgled uobičajeno veče: veliki trpezarijski sto, prostrani dnevni boravak sa terasom i dvoje supružnika srednjih godina – estetski hirurg i njegova žena psihijatar – koji, elegantno odeveni, očekuju svoje prijatelje. Iako scena prvenstveno predstavlja stan domaćina, ona na samom početku komada postaje „svet u malom”, prikazujući i domaćine i očekivane goste „udubljene” u svoje male „crne kutije”, dopuštajući publici da se i sama ogleda u prikazu jednog virtuelnog sveta. Nedugo zatim, fokus pozorišnog komada prebacuje se na pomenuti bračni par koji, zaodenut lažnim osmesima, sa nestrpljenjem dočekuje svoje prijatelje. Sa dolaskom petoro gostiju, klupko laži se sve više zamotava, unoseći dodatni mrak u dogovoreni susret. Međutim, da li je čovek zaista sposoban da jedino sa sopstvenim mobilnim telefonom uspostavi iskrenu vezu?
Rediteljka Nela Vitošević, polazeći od opšteg prikaza otuđenosti među ljudima, prodire najzad u njenu srž, postepeno demaskirajući svaki od likova. Atmosfera neprijatnosti dostiže vrhunac kada domaćica predloži igru „istine”, u kojoj će svako od njih položiti svoj mobilni telefon na sto, a svaki naredni poziv ili poruka biće odgovarani i čitani pred svima. Nakon kratkotrajnog negodovanja, a u želji da se pokažu i dokažu u iskrenosti, svi prihvataju pomenuti izazov. Od tog trenutka počinje pravi zaplet u dramskom smislu, a rasplet klupka laži, koje svako od njih nosi u sebi, ali u koje neizbežno upliće i one oko sebe. Razdraganu atmosferu zatim, u različitim vremenskim intervalima, počinju da presecaju zvuci poruka i poziva, koji postepeno počinju da razotkrivaju realne živote svakoga od njih, a smeh ubrzo biva zamenjen vikom, svađom i suzama.
Ova komična drama dotiče se važnih životnih pitanja, podstičući gledaoca da i sam promišlja o njima: Da li su deca zaista smisao života? Koliko smo u mogućnosti da istim intenzitetom nastavimo da volimo svog prijatelja čak i kada otkrijemo njegovu „strašnu” tajnu? Da li smo u prijateljstvu ipak samo podjednako neiskreni kao i u braku? Čitava situacija prerasta u pravu komediju zabune kada dvojica prijatelja koji imaju iste modele telefona odluče da ih zamene i tako pokušaju da nasamare ostatak ekipe, ne bi li sakrili svoje dugo skrivane tajne. Međutim, ne slute da tajna onog drugog može da unese još veću pometnju među prijateljima nego njihova sopstvena.
Ipak, iako se čini da grupa prijatelja najzad iskoračuje iz lažnih senki sopstvenog života, rediteljka na neočekivan način izvlači gledaoca iz naizgled razmršenog klupka, izmešta ga iz složenosti same radnje i vraća u njen početni okvir, pokazujući mu da je čitavo „razrešenje” situacije samo privid onoga što se moglo dogoditi, ali nije.
„Stranci” su pozorišni komad koji prikazuje ljude koji imaju dovoljno godina da bi se smatrali zrelima, ali nedovoljno hrabrosti da se suoče sa samima sobom kako bi tu zrelost i opravdali. Umesto toga, povlače se u sebe, „uvlače” u ljušture tih malih „crnih kutija”, sjedinjujući se sa njima. Ovo je priča iz budućnosti (a možda i sadašnjosti?) o onima koji sada odrastaju, a čiji životi ne nalaze utemeljenje na moralnim vrednostima gajenim u prošlosti. Sledeći obrazac u čijem kreiranju i sami učestvuju, smelo koračaju na putu apatije i laži ka jedinoj, a toliko željenoj definiciji sopstvene ličnosti, a to je – „stranac” – kako sebi, tako i drugima.
Večeras, četvrte večeri RUTA festivala, sa početkom u 19 časova, publika će imati priliku da pogleda predstavu „Sedam dana” Mestnog gledališča ljubljanskog, a u režiji Žige Divjaka.
.jpg&w=384&q=90)
