Sigurna sam da se svi sećate one čuvene replike Ričarda Gira iz filma Pretty woman: „Ljudi kada prvi put gledaju operu reaguju veoma dramatično. Ili je vole, ili je mrze. Ako je vole zauvek će je voleti. A ukoliko je ne vole, možda nauče da je cene, ali nikada opera neće postati deo njihove duše.“ Upravo to se sinoć prepoznavalo na prepunoj premijeri opere Aida, sa balkona velike scene Srpskog narodnog pozorišta. Bili su tu u najvećem broju zaneseni bezuslovni obožavaoci ove umetnosti, kao i oni koji su naučili da izuzetno cene rad, trud i talenat mnoštva izvođača (solista, horista, orkestra, baletskog ansambla). Bilo je i onih koji prvi put gledaju operu. Da li će zavoleti ili ne ovu raskošnu, monumentalnu scensku umetnost – zavisi od konkretnog prvog izvođenja koje su gledali. U subotu, 18. spetembra spektakularno je otpočela 161. sezona najstarijeg našeg teatra, drugom premijerom Verdijevog remek-dela. Bilo da ste obožavalac drame ili ljubitelj baleta, bez obzira što preferirate neki drugi vid scenske umetnosti, ovakva operska izvadba će vas opčiniti.
Odvešće vas u doba faraona. Među svešetnice i sveštenike, vojskovođe i vojnike, egipatski narod i etiopsko roblje, u Memfis i Tebu kojima mnoštvo glasova kliče - „Večna nestvarna vatro, od koje Sunca nasta zrak“. Priča sudbinsku priču o nemogućoj ljubavi. O sukobu dve države, dva vladara i dva oca, dve princeze i suparnice. Zlatno i crno. Velelepna scenografija, piramide i sfinge, statue staroegipatskih božanstava, pružaju osećaj prisustvovanja nečem mnogo većem od svih nas. Sedam slika uklopljenih u četiri čina tonu u dubinu i upućuju na slojevitost ove velike opere. Fantastične solo deonice, dueti (među kojima bih izdvojila talenat Jelene Končar u ulozi Amneris i Stefana Karanca kao Radamesa), kao i impresivan broj umetnika na sceni, zaokružili su priču. Religijski obredi i ratni planovi, kao i marševi ispevani od strane horskih izvođača i odigrani od strane baletskog ansambla i solista, doneli su istoriju na scenu. Baš u jednoj takvoj solističkoj, horskoj i baletskoj harmoniji sramotne reči pale su sa Aidinih usana: „Vrati se kao pobednik“.
Dakle, Aida. Protagonistkinja. Robinja Faraonove kćeri. Nevesta Nila. Izdajnica domovine? Tuđinka? „Nebeska Aida, božansko stvorenje, ovenčana tajanstvenom svetlošću i cvećem“. Etiopska princeza i kraljica Radamesovih misli i srca, njegovog života jedini sjaj. Grešnica? Žrtva? Svetica?
Radames i ona su večni ljubavnici. To im niko ne može oduzeti. Kao Antigona i Hemon. Kao Romeo i Julija. Oni spoznaju zanos besmrtnog života, u grobnici, daleko od svakog smrtnog oka. Krunisali su ljubav svojim životima. Sad zvezde za njima trepću još jasnijim sjajem. Tamo gde su oni nema više ropstva, mržnje, ratova, krvoprolića. Zaboravili su sad sasvim na svet koji je bio svedok ljubavi njihove.
Foto: Srđan Doroški; Vladimir Veličković
