53. Bitef svečano je otvoren u Narodnom pozorištu predstavom „Orest u Mosulu“ produkcije NTGent iz Belgije. Ovaj komad je adaptacija Eshilove tetralogije „Orestija“, koja u režiji jednog od najprovokativnijih reditelja trenutno, Mila Raua, pravi analogiju između osavremenjene verzije ovog klasičnog komada i metapozorišne doku-drame o snimanju iste u bombama razorenom gradu Mosulu, bivšem glavnom gradu Islamske države.
Zaplet same „Orestije“ prati odnos Atine i Troje, gde se u razorenoj Troji, odnosno Mosulu, odigrava porodično-politička tragedija u četiri glave, u kojoj je okosnica Orestov matricid i potonje rađanje demokratije nakon suđenja za isto. Pored dokumentarnog materijala korišćenog kroz video, sama radnja „Orestije“ izvođena je paralelno i kroz video, preplićući se sa izvođenjem na sceni u klasičnom antičkom maniru, samo sa mnogo više ne tako epskog i uzvišenog nasilja.
Nasilje prikazano u ovom komadu je gotovo lajtmotiv. Počevši od same audicije za ulogu Ifigenije, publika svedoči uznemirujuće realnoj sceni davljenja iste; gotovo da su svi karakteri kojima je bilo predviđeno da izgube život egzekutovani na način islamskih ekstremista, metkom u potiljak. Od interpersonalnog nasilja ono prerasta u globalni fenomen podižući se na nivo preispitivanja prisutnog nasilja na nivou zemlje, ideološkog nasilja i toga kako je teror Islamske države i američkog intervenisanja ruinirao živote u čitavoj jednoj kulturnoj zoni sa ogromnim istorijskim značajem.
Kako reditelj navodi u intervjuu za „Politiku“, „Orestija“ je namenski snimana u Mosulu jer je intencija bila da se sva goruća pitanja koja ova drama postavlja postave u konfliktnom regionu u kome je to najmanje bezbedno, ali i najpotrebnije. Pored snimaka mosulske postave „Orestije“, sa kojom glumci komunciraju sa scene, u predstavi su korišćeni i arhivski snimci iz kampa za žene i decu džihadista, koji dodatno pospešuju realističnost i dokumentarnost nehumanih uslova života u državi razorenoj ekstremizmom i fanatizmom.
„Eumenide“, treći deo „Orestije“ i ove Rauove adaptacije, ideološki je najbogatiji segmenat predstave, gde se upravo Eshilove vrednosti (vrednosti Atinske demokratije) opraštanja političkom ubici Orestu stavljaju na vagu savremenih vrednosnih kriterijuma. Paralelno sa Orestovim suđenjem sudi se i pitanju da li se može oprostiti ISIS-u za načinjenu destrukciju. Tamo gde se Orestu oprašta i stvara se nova, demokratska država, u Mosulu nastaje muk. Pitanje je prećutno: očekuje li se od pseudo-evoluiranog društva da bude bliže opraštanju i humanističkoj etici, čak i ukoliko je u pitanju načinjeno veliko zlo ili pak destrukcija u doba kada nema suđaja u božanskom obliku no samo u formi međunarodnih pravnih instuticija? Demokratija je, kao i ljudska etika, evoluirala. Samo je pitanje u kom smeru.
Repriza ove predstave biće 19. Septembra u 20 časova u Narodnom pozorištu.
Večeras, 19. septembra na programu 53. Bitef festivala odigraće se „Zašto je poludeo gospodin R.?“ po tekstu Rajnera Vernera Fasbindera u režiji Boba Jelčića, u 19 časova u Jugoslovenskom dramskom pozorišu na sceni „Ljuba Tadić“; dok će se u 21 čas u Ateljeu 212 na sceni „Mira Trailović“ odigrati „Mladež bez boga“,u koprodukciji Zagrebačkog kazališta mladih i Montažstroja, u režiji Boruta Šeparovića.
Foto: Fred Debrock (preuzeto sa festival.bitef.rs)
