Premijeru predstave „Кokoške” imali smo priliku da pogledamo 25. novembra u Narodnom pozorištu u Nišu. Predstavu je režirao Мarko Јovičić, a glavna ideja bila je prikazati šta sve to žene danas rade da bi bile lepe i koje su to trendove nametnule sebi pod izgovorom da to rade zbog suprotnog pola. Reditelj traga za odgovorom da li ono što nam fali možemo nadoknaditi skupocenim tretmanima u poznatom salonu „Biti ili ne biti”.
Enigma koja je oduvek mučila žene svakako su muškarci. „Da li mu se sviđam, zašto mi se ne javlja, zašto mi ne odgovara na poruku, kako to da je utakmica važnija od našeg izlaska, da li sam mu dovoljno lepa, da li je ona druga možda lepša, da li ona druga možda ima tanje noge ili možda ja imam premalo kila i previše celulita...” Sve su ovo pitanja koja žene sebi postavljaju, ali upitno je da li će ikada pronaći odgovore na njih, kao i ključ za enigmu koja im toliko znači.
Na šta su sve žene spremne zbog muškaraca i lepote, duhovito je prikazano u ovoj predstavi. U središtu radnje je pet žena, koje su prikazane kao ekstremne ličnosti koje će u raznim životnim situacijama odreagovati na sebi svojstven lud i neočekivan način ‒ kao kokoške. Sara (Vesna Josipović) voli svog muža i u potpunosti je zadovoljna svojim brakom. Vođena parolom „bolje i pretučena nego razvedena” dolazi u salon „Biti ili ne biti”, jer želi da bude savršena za svog muža koji je bije. Vanju (Zorica Damjanović/Maja Banković) je njen muž ostavio jer ga je varala i našao novu devojku, ali to što je on nastavio dalje sa „kravom punom celulita” nju svakako ne sprečava da ga špijunira viseći sa drveta u pozi „slepi miš” ili vireći iz kanalizacije u starom poznatom stilu „splinter”, jer nije njoj do sopstvenog užitka stalo onoliko koliko je do njegove patnje. Osim njih tu je i Ankica (Jasminka Hodzić), poštena ninfomanka, Ksenija (Jovan Krstić) profesionalna udovica koja je sahranila samo dvadesetak muževa i Vikica (Evgenija Stanković), koja je njihova suprotnost jer je porodično nevina. Sve ove žene sreću se u salonu „Biti ili ne biti” u želji da postanu lepše i ostanu zauvek mlade, a time i reše sve svoje probleme. Kroz niz komičnih situacija, koje će nas nasmejati zbog samog humora bližeg široj publici, ove situacije navešće nas da se zapitamo koliko neko mora biti zaljubljen da bi bio toliko ponižen.
Ukoliko se ne izgubimo između zidova predivnog salona pastelnih boja i odlučimo pak da se ne zadržimo na površinskom, već potražimo dubinsku poruku ove predstave, shvatićemo da iskru koja izaziva težnju za promenom i dostizanjem najbolje verzije sebe moramo zapaliti iznutra i isključivo zbog sebe, a ne zbog okoline, trendova i muškaraca. Koliko smo lepe sebi bićemo i drugima, a lepim nas čine naša prirodna inteligencija, duhovitost, emocije, empatija, posvećenosti i duhovne vrednosti kojima teži naše biće, a ne samo spoljašnost i fasada kojom je možemo nadograditi.
Foto: Narodno pozorište Niš
