Ko je zaista bila Ana Frank?

Predstavom „Ana Frank”, u režiji Jelene Bogavac, a u izvedbi Šabačkog pozorišta sinoć je na otvorenom prostoru Kineske četvrti u Novom Sadu otvoren 47. Internacionalni festival alternativnog i novog teatra - INFANT.

Ceo svet čuo je za Anu Frank i njen dnevnik koji je objavljen na više od 70 jezika, deo je obavezne učeničke lektire i smatra se jednom od najčitanijih knjiga na svetu. Svi smo upoznati sa njenom životnom pričom i podatkom da je ona jedna od šest miliona stradalih Jevreja za vreme Drugog svetskog rata. Ana Frank, kako se i u samoj predstavi ističe, postala je svetski poznata, ali ne po tome što je bila uspešna, već po svemu onome što NIJE. A ko je zaista bila Ana? Šta je volela, kakav je đak bila, da li je imala simpatiju, da li je imala kućnog ljubimca, šta je želela da bude kad poraste? Na ova pitanja malo ko od nas bi mogao da odgovori, a upravo predstava u režiji Jelene Bogavac pokušava da nam ih odgonetne.

Kroz priču o porodici Frank, njihovim svakodnevnim navikama i rutinama, kako pre rata, ali i tokom samog boravka u skrovištu, glumci nam kreiraju svet u kome je Ana živela i odrastala tako da imamo utisak kao da smo je poznavali i kao da nam je bila neko blizak. Tom utisku doprinose i svi elementi predstave koji su osmišljeni potpuno u skladu sa tematikom, tako da dodatno pojačavaju utisak i bude snažne emocije. Od kompozicije od petoro glumaca koji su konstantno na sceni, izbora rekvizita, igre svetlima koja se od crvene boje koja simbolizuje stradanje preliva u senke koje simbolizuju rešetke, projekcije fotografija iz rata pa sve do muzike od koje se koža ježi, ukomponovano je besprekorno tako da imate utisak kao da zajedno sa Anom proživljavate sve strahote tog vremena. 

Ovaj komad zaista je, kako i sami autori ističu, predstava i za decu i odrasle, jer bez obzira što se u njenom centru nalazi dete, ono je mudrije, zrelije i pametnije od većine odraslih ljudi zato što nam ukazuje na ključne anomalije svakog društva, problematizujući temu odrastanja u ambijentu u kojem nema ni slobode ni kreativnosti, nema preispitivanja. Pitanja se ne smeju postavljati. U svetu odraslih postoje nasleđeni obrasci koji se bespogovorno poštuju i nema prostora ni za kakva odstupanja. 

Iako se dobrim delom bavi nezaobilaznom temom Holokausta, velikog stradanja Jevreja, u biti ona se fokusira na osvetljavanje pitanja koja su itekako aktuelna i u današnjem društvu. Jesmo li mi iz tog zla išta naučili? Jesmo li kao društvo dovoljno osvešćeni da nam se slične stvari više nikada ne ponove. Nažalost, rekla bih da ne. Danas u društvu i dalje imamo različite podele na naše i njihove, na one koji imaju više prava od drugih, čiji su životi vredniji od ostalih života, gde bezbednosne službe „samo izvršavaju naređenja” i „rade šta im je u opisu posla”, a većina nas „gleda svoja posla” i zaboravlja šta znači biti čovek. Sve to navodi na razmišljanje o tome da i u 21. veku, postoje na hiljade devojčica poput Ane Frank koje se skrivaju, strahujući za svoje živote jer je i danas, 75 godina nakon Drugog svetskog rata, svet obrnut  naglavačke, u njemu nema milosti, razumevanja, saosećanja niti pravde. Samo je pitanje kada će Gestapo u nekom drugačijem obliku zakucati i na naša vrata.

Druge večeri festivala, od 20 časova biće prikazan „Prostor za revoluciju”, Bitef dens kompanije dok će od 21:30 biti izvedena predstava „Algoritam sna” Mimart teatra. Podsećamo, ovogodišnji INFANT organizuje se u okviru Kaleidoskopa, te osim predstava ljubitelji/ke umetnosti mogu uživati u mnoštvu različitih sadržaja - performansima, izložbama, projekcijama filmova i sličnom. Ulaz je besplatan za sve posetioce.