Tradicionalnu poruku povodom Svetskog dana pozorišta za decu i mlade, 20. marta, uputila je predsednica međunarodnog Asiteža (ASSITEJ) Ivet Hardi (Yvette Hardie):
ASSITEJ International još od 2001. godine ovaj dan slavi dvadesetog marta, a od 2012. godine koristi slogan „Danas povedite neko dete u pozorište“. On nam je bio poziv na akciju da deci i mladima umetnost postane pristupačnija i da se skrene pažnja na odgovornost onih koji taj pristup omogućuju, sponzora i kupaca karata, da osiguraju da mlada publika iskusi moć umetnosti.
Međutim, u ovoj haotičnoj godini, kada je svet koji poznajemo prestao da se okreće u svojim starim orbitama, a toliko toga se promenilo za umetnike, za pozorišta, za festivale, za porodice, za škole i, naravno, i najvažnije, za decu i mlade, izgleda da više ne možemo da kažemo „Danas povedite neko dete u pozorište“ s istom uverenošću kao ranije.
To nije zbog toga što je umetnost pozorišta išta manje važna – štaviše, ako je ono što autorke naših poruka govore istina, važnija je nego ikad – već zato što su mehanizmi kojima se ovo iskustvo deli morali da se promene i prilagode.
Zato, ove godine, na Svetski dan pozorišta za decu i mlade, hoću da slavim izvanredno bogatstvo talenta, kreativnosti, izdržljivosti, prilagodljivosti, čiste tvrdoglavosti i odlučnosti, s kojima su umetnici ove godine pronalazili nove načine da se susretnu sa svojom publikom.
Pričali su priče uživo na fejsbuku, uz interakciju na lajv četu; stvarali unapred snimljena ili uživo prenošena interaktivna iskustva u kojima su deca mogla da uživaju od svojih kuća; pravili pozorište u baštama, parkovima, na kolskim prilazima i s druge strane prozora; pretvorili su dnevne i spavaće sobe u magične prostore koje treba mapirati i otkriti uz angažovanje senzorne imaginacije; prebacili su laboratorije za mlade na internet i stvorili onlajn biblioteke video snimaka pozorišnih resursa; pribegavali svakodnevnoj tehnologiji kao što su telefoni i upustili se u Votsap, Tiktok i Instagram; slali pozorišna iskustva poštom, u paketima, uz mnoštvo kreativnih alata; podržavali su nastavu kod kuće; stvarali dela o pandemiji i odsanjali i napisali predstave za trenutak kad kontakt uživo ponovo bude dozvoljen; svoje festivale premestili su na internet, kao i javna čitanja, letnje kampove i radionice; lobirali su i zagovarali, marširali i pisali peticije; stali su jedni uz druge. Gradili su solidarnost unutar zajednice tako što su umetnost izveli na ulice. Na bezbroj načina demonstrirali su svoju urođenu kreativnost.
Zato, dok se zajedno upuštamo u „nepoznatu budućnost“, molimo sve one kojima je stalo do toga da deca i mladi imaju pristup izvanrednom maštovitom bogatstvu koju umetnost može da im donese da nastave da nalaze nove načine da se pozorište i mlada poblika ponovo susretnu. Jer jedno je izvesno - pozorište je neophodnije nego ikad. U pozorištu se ponovo povezujemo, stvaramo prostor za isceljenje. Mi ponovo zamišljamo, ponovo se usklađujemo i ponovo odolevamo. Sećamo se ljudskosti koja nam je svima zajednička i ponovno je nastanjujemo.
A upravo je umetnica u svakoj od nas ta koja sve ovo čini mogućim.
Ivet Hardi,
ASSITEJ: predsednica, 2011- 2021.
http://www.assitej-international.org/.../yvette-hardies.../
prevela Marija Stojanović
Ove godine ASSITEJ je pozvao i mlade ljubitelje i stvaraoce pozorišta da upute svoje poruke o važnosti pozorišta.
Ja strašno mnogo volim pozorište, zato što je mnogo zabavno glumiti i gledati predstave. Kad glumim, moje telo i srce se nesvesno povezuju. Kad gledam neku predstavu, uđem u priču, a osećanja likova prelaze na mene. Kad bi pozorište nestalo, ja bih izgubila tri četvrtine svog života i bila bih obeshrabrena; zato je, za mene, pozorište doživotna moć i nezamenjivo je!
Hinata Sakai ima 10 godina. Živi u prefekturi Kanagava u Japanu. Članica je regionalne pozorišne trupe, „Naš grad“. Prvi put se pojavila na sceni kad je kao četvorogodišnjakinja iz sve snage igrala Pegavo pače.
„Pozorište je mesto gde nas vide, gde vrištimo i gde nas čuju, gde sanjati i biti sanjana postaje navika našeg života iz dana u dan (svakodnevnog života?). Mi mladi žudimo za svetom, a, pored toga što pozorište utažuje potrebu za životom, mi kroz njega gledamo unutra, u ogledalo koje nam se nudi, i prepoznajemo svoje okruženje, sebe same i druge, i duboko i kritički.
Ponekad, tokom prošle godine, pozorište je bilo ventil za bekstvo iz sveta na ivici ambisa, ali u isto vreme kroz pozorište smo uspeli da nazremo jednu nit nade, iako možda i poslednju. Koristimo pozorište da iskažemo svoj vapaj za ljubavlju i pomoći, pa čak i kao upozorenje na ono na šta naš predsednik nije umeo da nas upozori – na stvarnu situaciju ove pandemije.
Umetnost nas je spasla od mnogo toga, između ostalog i od ludila usred proglašenog haosa.
Samo u pozorištu možemo da pripovedamo o prošlosti, da stvaramo dijalog u sadašnjosti i da gradimo budućnost našim sopstvenim glasovima i telima.
Budućnost pripada nama.“
Luiza Krobelati ima 20 godina i živi u Sao Paulu; članica je Paideie od 2014. fodine i sanja o tome da bude glumica koja nastupa u Svetu!
Zašto je pozorište važno u životu mladih? Prvo, Pozorište je mešavina većine oblika zabave. Na primer, tu su gluma, ples, muzika, poezija. Svaka od njih na različite načine leče dušu svakog gledaoca i izvođača ponaosob. One takođe i definišu pozorište. Pozorište nam pomaže da razumemo stvari koje se dešavaju u stvarnom životu i to na najmirniji i najzanimljiviji mogući način. Hoću da kažem da razne ljude zanimaju različite stvari. Nekoga možda zanima muzika, a ples mu je „dosadan“. Nekog drugog možda zanima gluma, a poezija mu je komplikovana i teško je razume. Ali, kad svi ti ljudi dođu u POZORIŠTE, mogu da se opuste i nađu nešto za sebe, jer u Pozorištu nije reč samo o jednoj stvari, nego o svim. Tako Pozorište uzima u obzir sva interesovanja. Kad je reč o mladima, svi imamo svoje jake i slabe strane. Kad neko govori, svi slušaju. Kad se neko pokreće, svi to hoće da vide. Kad neko priča priču, svi hoće da čuju. Pozorište pomaže da mladima zacele stare rane i da se izleče od traumatičnih situacija. Pozorište takođe može da nam pomogne da pobegnemo od nove realnosti zvane kovid-19. Pozorište mladima može da pomogne da uoče greške i da ih isprave. POZORIŠTE uzvikuje reč UMETNOSTI i najbolji je način da ljudi nešto shvate i da se s time povežu. Pozorište nam pomaže da pobegnemo od užasa na ulicama i sve što uz ulice ide, kao što su nasilje i droga itd. POZORIŠTE je glas za decu koja misle da ih niko ne čuje ili da njihovo mišljenje nije važno. POZORIŠTE je način povezivanja.
T- Togetherness (Zajedništvo)
H- Healing (Isceljenje)
E- Experience (Iskustvo)
A- Ambition (Ambicija)
T – Timeless (Bezvremeno)
R- Relating (Saosećanje)
E- Escape (Beg)
Malejka Šlakvajo, 14-godišnja Južnoafrikanka, ljubiteljka pozorišta, izvođačica i autorka svoje upravo objavljenje prve knjige, Pupak.
Vreme je da se gleda.
Mogu da pritisnem pauzu, da premotam unazad, unapred.
Predstave postaju pikseli u pokretu. Ja ih proždirem.
Vreme je da se potraže priče pogledom kroz prozor.
Komšija, komšijina žena, komšijin pas.
Svet postaje mali.
Mi posrćemo. Preko krivulja.
Smišljamo priče za kasnije.
Leto. Kriza pravi pauzu. Mi s njom dišemo.
Oktobar. Tek sam počela. Povratak kući!
Maska počinje da me svrbi. Stomak počinje da me svrbi.
Pod u pozorištu je prazan a mi pucamo od ideja.
Zadržavamo ih. Igranje, šta to beše?
Hoću da sedim pored tebe u crvenoj stolici. Da se gnšam.
Kultura je najbolji način da se uzvikne.
Ali šta ako su joj dali masku za lice?
Žudimo više nego ikad.
Ponovo stvaramo alternative. Onlajn, na ulicama.
Ponovo stvaramo nadu. Dugotrajniju od mera u lokdaunu.
Jedan u nizu izveštaja saveta postaje muzički komad.
Pampur izleće. Mi penušamo.
Spremni da pljunemo.
Suzan Versel ima 23 godine, studira na školi za pozorišnu režiju u Briselu. Prošle godine nastupala je u KAP PO KAP, komadu o isustvima tokom putovanja u Izrael i Palestinu.
Prevela: Marija Stojanović
Preuzeto sa stranice ASSITEJ-a Srbije
Obeležavanjem Svetskog dana pozorišta za decu i mlade, započinje i Svetska nedelja izvođačkih umetnosti (World Performance Week), koja obuhvata i Dan lutkarstva - 21. mart, Dan pantomime - 22. mart, i Dan pozorišta - 27. mart.