Međunarodni pozorišni institut u okviru UNESKA je 1982. godine ustanovio Svetski dan igre, koji se širom planete proslavlja 29. aprila, na dan rođenja Žan-Žorža Novera (1727-1810), utemeljivača savremene igre. Ideja poruke koja se šalje povodom Svetskog dana igre, jeste da slavi umetničku igru i njenu univerzalnost koja prevazilazi političke, kulturne i nacionalne granice, spajajući ljude kroz svima razumljiv jezik. Svake godine po jedan poznat igrač ili koreograf šalje poruku koja kruži svetom. Autora zajednički biraju predstavnici Svetske alijanse umetničke igre, sa svih pet kontinenata na kojima deluje ova organizacija. Tako su ovu poruku između ostalih slali Moris Bežar, Robert Džofri, Mats Ek, Jirži Kilijan, Hans van Manen, Akram Kan, Israel Galvan, Saša Valc, Sidi Larbi Šerkauji, Hulio Boka, Murad Merzuki, Ohad Naharin…
Za autora poruke za 2019. godinu, izabrana je Karima Mansur, istaknuta igračica, koreografkinja i pedagog iz Egipta. Autorka UBUS-ove poruke ove godine je Ana Pavlović, primabalerina Narodnog pozorišta iz Beograda.
Karima Mansur je diplomirala i magistrirala savremenu igru u Londonu. Nastupala je na različitim međunarodnim festivalima, a ima i više od 20 različitih saradnji u pozorištu i na filmu. Mansur je osnivačica i umetnička direktorka Centra za savremenu igru Kaira (CCDC). Radi kao slobodna umetnica, koreografkinja, igračica i pedagog.
Poruka za Svetski dan igre 2019.
Na početku beše pokret … i od nastanka vremena, igra je snažno sredstvo izražavanja i slavlja. Pronađena na muralima egipatskih faraona i inspirativna njenim kreatorima, do danas. Igra se koristila da dočara bogove i boginje, sa svim onim što oni predstavljaju u značajnom i pojmovnom, od ravnoteže iz koje proizilazi pravda, do muzikalnosti, ritmičnosti, individualne i kosmičke svesti…
Jednom sam pročitala da se „u vreme faraona smatralo da igra istovremeno uzdiže duh publike i učesnika. Muzika i igra vezuju se za najviše impulse ljudskog stanja, istovremeno predstavljajući utehu prilikom životnih razočarenja i gubitaka.“
Pokret je jezik kojim govore svi. Pokret je univerzalni govor koji pripada svima. Poziv da se otvore sva čula. Slušanje je ono što je potrebno, slušanje bez uplitanja, slušanje bez prosuđivanja, slušanje u tišini i omogućavanje pokretu da prođe kroz telo u trenutku, jer je sve u nama i oko nas u pokretu, u konstantnoj dinamici. Telo ne laže zato što sluša jednu istinu i manifestuje je. Prateći sopstvene otkucaje srca, ljudima je dato da igraju igru života, koja zahteva pokret, agilnost i prilagodljivost, konstantnu promenu koreografije.
U današnje vreme, doba u kome su ljudske veze i povezanost preuzeli nova pravila, i koje nas je dovelo do najniže tačke naše sposobnosti da se povežemo, igra postaje najtraženija mogućnost za ponovno uspostavljanje komunikacije. Igra nas vraća korenima, u kulturnom smislu, ali i u najužem senzibilnom, ličnom, individualnom, sve do kraja ili do srca…. A kada se povežemo sa sobom, kada slušamo svoj unutrašnji ritam, onda smo u stanju da uspostavimo vezu i sa drugima, i da komuniciramo.
Igra je mesto gde se kulture spajaju, a granice padaju otvarajući prostor inkluzije i jedinstva, kroz neizgovoreni jezik univerzalnosti.
Telo je instrument izražavanja, instrument za naš glas, naše misli, naša osećanja, našu istoriju, naše biće i postojanje, našu čežnju da se izrazimo, kroz kretanje. Igra je prostor koji dozvoljava povezivanje sa istinom. Igra nam omogućava da osetimo celinu, i na taj način pronađemo mir, i tišinu kroz koju možemo da čujemo, slušamo, govorimo i učimo.
Pokret i igra čine da uspemo da hodamo vertikalno i horizontalno, da se krećemo od gore do dole… Pokret i igra mogu stvoriti i reorganizovati haos, ili ne. Jer igrajući, mi postajemo sposobni da stvaramo sopstvene realnosti i prolazne, kratkotrajne trenutke jedan za drugim. Trenutke koji nas mogu dodirnuti i ostati u našim sećanjima, nadahnuti i promeniti iz korena. To je snaga istinskog izraza, a time i moć igre.
Igra je isceliteljska. Igra je mesto gde čovečanstvo može da se sretne.
Pozivam ljude da idu izvan granica, izvan krize identiteta, izvan nacionalizma i izvan okvira. Možemo li se osloboditi ograničenja i pronaći pokret i zamah na tom univerzalnom jeziku. Pozivam sve da igraju od srca, do njihove unutrašnje istine, jer unutrašnji pokreti vode do unutrašnjih revolucija, gde se mogu desiti stvarne promene.
Karima Mansur, Egipat
Srpsku poslanicu upućuje i Udruženje baletskih umetnika Srbije, reprezentativno udruženje u kulturi. 29. april – SVETSKI DAN IGRE
Ugledajući se na svetsku praksu UBUS svake godine poziva našeg eminentnog umetnika iz oblasti umetničke igre da pošalje poruku igračima, ljubiteljima igre i javnosti o lepoti i značaju ove profesije. To je još jedan od vidova aktivnosti UBUS-a za afirmaciju, vidljivost i bolji položaj ove i dalje nepravedno zapostavljene umetničke grane i njenih pregalaca. Poruci Ane Pavlović, primabalerine Narodnog pozorišta, čije je svako pojavljivanje na sceni događaj vredan pažnje jer već više od dve decenije pleni čistim akademizmom svakog pokreta pokazujući nam suštinu i lepotu izvođenja klasičnog baleta, dodajemo još dve lepe vesti vredne pažnje.
Naime, prvi put na poštanskim markama Pošte Srbije, a u susret Danu igre, pojaviće se ličnosti iz sfere umetničke igre. Na inicijativu dr Svenke Savić, prof. emeritus Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i dr Vere Obradović, red. prof. Fakulteta umetnosti u Kosovskoj Mitrovici, aktivnih saradnica UBUS-a, poštanske marke krasiće likovi primabalerina Duške Sifnios i Jovanke Bjegojević, kao predstavnica klasičnog baleta i Mage Magazinović i Smilje Mandukić, začetnica moderne igre u Srbiji. Najavljujemo i publikaciju u izdanju Udruženja baletskih umetnika Srbije kojim se promovišu dobitnici nagrada ovog udruženja u periodu od 1997. do 2017. godine – priznanja za životno delo i nagrade Dimitrije Parlić, čija će se promocija održati u maju.
POSLANICA ZA MEĐUNARODNI DAN IGRE IZ SRBIJE
Igra je ritam. Ritam dobija svako od nas dolaskom na ovaj svet. Znači, igra je život. Pokret koji dolazi kao posledica naših misli, emocija i naboja, može biti prikazan na bezbroj načina. Pokret nas uvek odaje, jer on nikada ne laže.
Ples je pre svega, slika misli, kojoj je oduzet svaki duh težine. Ples je svetlost svete vatre, kao grad Sunca. Iako igra možda nema svoje mesto, iz nje izviru i zrače sva moguća mesta, bila ona stvarna ili utopijska. Igra je vanvremenska, izvan svih granica i bilo kojih opredeljenja. Iako protkana kao važan deo kulturnog nasleđa svake nacije, igra može samo da spaja ljude, a ne da ih razdvaja. Kroz lepotu različitosti dolazimo do spoznaje da umetnost igre nema domovine. Svi mi, pod ovim našim nebeskim svodom, možemo da stvaramo i osetimo poziv igre kao Božiji dar, jer ona to i jeste.
Na današnji dan, ceo svet slavi njeno postojanje i ovom prilikom svima vama čestitam naš i vaš Svetski dan igre.
Ana Pavlović