Predstava „Bila jednom jedna zemlja“, po motivima istoimenog romana Dušana Kovačevića, a u režiji Kokana Mladenovića, premijerno će biti izvedena sutra sa početkom u 21 čas na Kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta.
Autorski tim navodi:
„Dobrodošli u Zemlju pod zemljom. Ovde se priča tiho, jede i pije ako baš mora i kopa do smrti. Ako se spustite sa nama u ovaj svet, pored očekivanih junaka iz Podzmelja ovde ćete sresti i likove iz drugih Kovačevićevih drama: „Maratonci trče počasni krug“, „Ko to tamo peva“, „Kontejner sa pet zvezdica“… U ovom spoju različitih vremena, prepletenih sudbina i neočekivanih susreta oseća se ukus Zemlje u ustima – da li je to ukus te Zemlje, što je jedna jednom bila ili je to Zemlja u kojoj smo svi mi zapravo rođeni i u kojoj ćemo i skončati?“
Za dramatizaciju su zaduženi Kokan Mladenović, Svetislav Jovanov i Mina Petrić, a za dramaturgiju Svetislav Jovanov i Mina Petrić. Scenografiju je radila Marija Kalabić, kostim Aleksandra Pecić Mladenović, kompozitor je Serda Arpad, scenski pokret Andreja Kulešević i scenski govor Dejan Sredojević. Asistentkinja reditelja je Andreja Kargačin, asistentkinja kostimografkinje Snežana Horvat i asistentkinja scenografkinje Nada Danilovac.
U predstavi igraju:
MARKO DREN: Marko Marković
NATALIJA ZOVKOV: Marta Bereš
PETAR POPARA CRNI: Milovan Filipović
DEDA: Radoje Čupić
BATA: Aljoša Đidić
IVAN: Jugoslav Krajnov
GEORGINA: Bojana Milanović
VERA: Gordana Đurđević Dimić
JOVAN: Peđa Marjanović
JELENA: Anđela Pećinar
KRSTIĆ: Dušan Jakišić
MIŠKO: Nenad Pećinar
STANISLAV: Aleksandar Gajin
SPREMAČICA: Aleksandra Pleskonjić
PEVAČICA: Mia Simonović
FRANC/FRANK: Branislav Jerković
MILUTINKA TOPALOVIĆ: Tijana Maksimović
LENKA TOPALOVIĆ: Jelena Antonijević
MIRKA TOPALOVIĆ: Ivana Pančić Dobrodolac
Citat iz predstave:
„Narodi kojima je sve na dohvat ruke, penju se pravo u visinu i tu i ostanu, ne previše visoko, ali dovoljno iznad da uhvate neku malu sreću. A izabrani narodi se penju tako što silaze; to je naša sudbina. Da silazimo duboko, još dublje, nisko, još niže, dok ne probijemo samo dno, pa nastavimo dalje, na drugu stranu, ali tamo je to, onda, sve više i više i gore, još gore, dok ne izbijemo kroz zemlju i izlijemo se kao gejzir, moćan i nepresušan i obnovimo svet koji izumire. Naše nisko je naše visoko i to znamo samo mi. Mi smo, kroz istoriju, više živeli u mraku, nego na svetlosti. Mrak je naše prirodno stanište. Ali zato, kad izađemo, posle 500 godina, željni „sunca i mleka i bele jutarnje rose“, sijamo među narodima tako da svi vide ko smo i koliki smo.“
Prva repriza predstave planirana je za utorak, 17. oktobra u 21 čas.
Foto: Marija Erdelji
