U Ateljeu 212 otpočele su probe predstave „Luna park” po tekstu Jelene Kajgo, u režiji Milice Kralj. Za scenografiju je zadužena Milica Bajić, a za kostime Selena Orb. U komadu igraju Dara Džokić, Katarina Marković, Jelena Petrović, Milica Mihajlović, Vladislav Mihailović, Petar Mihailović i Teodor Vinčić.
Komad „Luna park” oslikava svet u kome živimo, ponajviše kroz vizuru glavne junakinje, koja se bliži sedamdesetoj i pokušava da održi korak sa ubrzanjem, sa novim pravilima igre, sa novim tehnologijama koje se pojave dok se i ne okrenemo. Ona oseća da je ovo vreme i ovaj svet polako odbacuju kao iznošen kaput. Njena ćerka i prijatelji se pak bore da održe ritam, da održe svoje brakove, da se adaptiraju, prave kompromise, da plivaju, da ostanu na površini.
Posebno interesantno u novom komadu Jelene Kajgo je što se veći njegov deo odvija u našoj bliskoj budućnosti. Pre manje od dve godine nismo mogli da pretpostavimo šta će sve danas biti naša „nova normalnost”, a ovaj komad nam daje zadatak da osmislimo našu budućnost sagledavajući ovo što danas živimo. S obzirom da je otuđenje jedna od osnovnih karakteristika našeg sveta i sveta o kojem piše Jelena Kajgo, da je usamljenost njegova teško izlečiva osnovna dijagnoza, mi sagledavamo budući svet u kojem će roboti biti sve više nalik ljudima, a ljudi sve više nalik robotima. Deca će živeti u ekranu, umetnici će biti gladni ako ne budu umeli da prodaju neku aktuelnu maglu.
„Svet je đavolji Luna park” napisala je Kajgo. U tom raznobojnom, modernom, tehnološki naprednom svetu, jedina nepromenjiva konstanta su problemi koji opsedaju ljude – iste sumnje, predrasude, nedoumice, a koji su svakim novim krugom u tom zabavnom parku života sve jasnije i sve bolnije nerešivi.
U komadu Jelene Kajgo budućnost sveta i nesnađenih ljudi u njemu je gorka i tužna i baš zato je sjajno što je napisan neodoljivo duhovito.
