Četvrte večeri Angažman Festa izvedena je predstava „Mrtvo more za početnike“, teatra „Gimnazijalac“ iz Lebana. Vest o ovoj hrabroj trupi odjeknula je u javnosti u maju ove godine kada je direktor škole zabranio nastup predstave na Pozorišnim susretima gimnazijalaca u Kragujevcu, nakon čega je usledio njihov protest i ostavka direktora. Mada nisu otišli u Kragujevac, usledila su brojna izvođenja po gradovima u Srbiji, ali zanimljivo, u Lebanu je predstava izvedena samo jednom i to, kako sami gimnazijalci navode, na jedvite jade.
Predstava je rađena prema motivima pripovetke Radoja Domanovića „Mrtvo more“ i knjige „Seks za početnike“ Jasminke Petrović. Mada na prvi pogled veza između dva dela nije najočiglednija, reditelj objašnjava kako su radeći na predstavi upitani o čemu to u palanci ne sme da se govori, šta joj najviše smeta, gimnazijalci jednoglasno zaključili – seks.
Već sam naslov i dela koja su poslužila kao osnova nagoveštavaju zašto se jednoj palanačkoj direktorskoj glavi nije dopala ideja da ova predstava predstavlja školu. No, hajde da budemo temeljni i da prođemo kroz sve moguće razloge. Zašto je „Mrtvo mora za početnike“ zabranjena predstava?
Gimnazijalci ne smeju da govore o seksu
Jer seks najmanje zanima mlade ljude tokom srednje škole! Taman posla da oni govore o seksu, a kamoli da to rade. I mladi nipošto ne smeju u školi da čuju bilo šta o ovoj temi jer škola služi obrazovanju i vaspitanju. Seksualna edukacija? Pa šta će im to kada imaju internet da se o svemu tamo fino informišu. I šta onda ima u jednoj školskoj predstavi uzorni đaci da izgovaraju, da prostite, penis i vagina (a o onim drugim nestučnim izrazima da ne govorimo, ju ju ju )? To kod nas ne može da bude.
Gimnazijalci ne smeju da kritikuju crkvu
Jer kako pop da dođe u januaru na Svetog Savu da lomi kolač i sveti vodicu kada su đaci prozvali crkvu i njegove kolege koje voze mercedese i be-em-ve? To kod nas ne može da bude.
Gimnazijalci ne smeju da govore o vlasti i opoziciji
Nema veze što je tekst Domanovićev i pisan pre više od sto godina, inače govori o Obrenovićima. Nisu nam potrebni misleći mladi ljudi sa kritičkim stavom. Škola služi da formira uzorne građane. Kakvi su to uzorni građani koji ne gledaju svoja posla i propituju svet oko sebe? To kod nas ne može da bude.
Gimnazijalci ne smeju da kritikuju strine
Strina je glavna junakinja predstave. Ona se plaši svega i svih, naročito novog i drugačijeg. Zna šta je najbolje za dete, kako se ponašaju uzorna i dobra deca, kako se jede, šta oblači, šta govori. Svako istupanje od tih pravila je opasno po život! Zli jezici bi rekli da je direktor koji se uplašio predstave strina, ali mi to nećemo reći... To kod nas ne može da bude.
Gimnazijalci ne smeju da budu talasi na mirnoj površini ustajale smrdljive vodene mase
Različitost se umaloj sredini ne prašta, izuzetnost prolazi još gore. Kao što u predstavi slikar, kompozitor i naučnik ne nazilaze na razumevanje učmale sredine, tako su prošli i ovi mladi ljudi. Mrtvo more u mrtvom moru – pomalo je i apsurdno. Ipak, Domanović pesimistično osuđuje na propast svaki talasić koji žudi da se otme i poleti nekud više; svaki njegov talas vratio se masi. Gimnazijalci iz Lebana nisu to dozvolili. To kod nas ne može da bude.
Mada je u našoj miloj napaćenoj otadžbini u poslednje vreme živi pesak koji nas vuče da tonemo sve jači i sve češće se čini da mu ne možemo pobeći, Gimnazijalci su pokazali da situacija ipak nije toliko beznadežna. Rešenje su oni, a svetlo na kraju tunela je umetnost. Predstave poput ove, koje nisu samo sadržajno važne, već i u formi kvalitetne, sa kolektivnom igrom za pohvalu i rediteljski neočekivane u kontekstu jedne dramske sekcije, imaju važnu ulogu u odrastanju, pre svega onih koji učestvuj u realizaciji, a onda i njihovih vršnjaka koji je pogledaju.
Kada su nakon predstave upitani da li veruju da se išta može promeniti i da će ikada biti bolje, Gimnazijalci su jednoglasno uskliknuli – DA! Treba li nam veći podstrek i bolja inspiracija od njih?
Foto: Angažman Fest
