„Ali: Strah jede dušu“ Slovenskog narodnog gledališča iz Ljubljane u režiji Sebastijana Horvata, odigrana je premijerno sedmog dana 53. Bitefa.
Kao što je publika mogla da svedoči nešto ranije u toku programa festivala, popularnost adaptiranja scenarija jednog od najvećih nemačkih sineasta Rajnera Vernera Fasbindera je sve veća, što se može povezati sa aktuelnošću tematskih krugova kojima se bavi. „ Ali: Strah jede dušu“ je u svojoj biti melodrama sa ljubavnim zapletom: U Minhenu u posleratnoj Nemačkoj, starija čistačica Emi sreće mlađeg gastarbajtera Alija i dešava se ljubav. Međutim, ljubav postaje tačka oko koje se sreću različite linije društvene kritike, sa kojima se gledalac (posebno u drugom delu predstave kada publika doslovno postaje deo scene) može susresti i identifikovati ih u svom neprosrednom društvenom miljeu.
U režiji Sebastijana Horvata očuvan je upravo taj originalni milje iz Minhena sedamdesetih godina, što doprinosi nostalgičnoj atmosferi u kojoj je pogodno da se melodrama odvija. U prvom delu predstave gledalac je i dalje distanciran od scene ali ne u potpunosti – tri naratora (Emine komšinice) neprimetno sede u publici i njihovim digresijama o mišljenju predstava otpočinje – te ovo daje nagoveštaj kasnijem potpunom uključivanju publike u predstavu. Prvi deo prikazuje kako se ljubav između Emi i Alija rodila i nevolje na koje je naišla zbog nekonvencionalnog spoja (sredovečne žene i gastarbajtera Marokanca – pa pritom u bivšem ekstremno nacističkom okruženju) , osudu okoline i neprihvatanje, svu ksenofobiju veoma prisutnu i danas (u poređenju sa trenutnim migrantskim krizama, recimo) međutim, njihova ljubav je prikazana kao stabilna i jaka, uprkos svim nepogodnim okolnostima konteksta u kom se rodila.
U drugom delu predstave dešava se potpuna inverzija u scenskom smislu: nakon radne pauze tokom koje je scenografija promenjena, publika se infiltrira na scenu – na neki način, svaki gledalac je dodatni par znatiželjnih i osuđujućih očiju koji, poput komšiluka iz predstave, želi ovu ljubav da posmatra iznutra. Dok se u prvom delu potencijalna opasnost po ovaj odnos odvijala zbog spoljnih društvenih okolnosti, u drugom delu – gde nas Horvat još više približava akterima – opasnost preti unutar odnosa između njih samih, najpre zbog odnosa mlađeg i starijeg partnera.
Naravno, kao i u svakoj melodrami, ljubav ipak pobeđuje sve. Sa čirom na želucu, doduše.
53. Bitef se privodi kraju, pa će osme večeri festivala publika imati na glavnom programu priliku da pogleda „Retke ptice“ u produkciji Vuk za čoveka, Lil, Francuska u 19 časova; i „ Pozvani“ kompanije Ultima vez iz Brisela, Belgija u 21 čas. Obe predstave izvode se u Luci Beograd.
Foto: Peter Uhan (preuzeto sa festival.bitef.rs)
