Kao i uvek, i ovog januara smo izdvojili za vas svoje omiljene predstave koje su premijerno izvedene u 2022. godini. Bilo je teško suziti izbor, pa vas i drugi deo preporuka očekuje uskoro, a nadamo se da ćete u 2023. imati priliku da pogledate predstave koje vam preporučujemo.
„Ričard III” – Novosadsko pozorište/Újvidéki Színház
Novosadsko pozorište/Újvidéki Színház jeste pozorišni dragulj koji čeka da bude otkriven u punom sjaju. Zaista je dragoceno postojanje jednog ovakvog pozorišta u multikulturalno heterogenoj sredini. Dejan Projkovski je publici Novosadskog pozorišta poznat po postavci „Ane Karenjine” 2019. godine koja niže nagrade na brojnim festivalima širom zemlje i regiona. „Ričard III” se na scenu novosadskog teatra našao posle više od jednog veka. Jedna od najbrutalnijih Šekspirovih tragedija smeštena u kontekst današnjeg vremena postavlja brojna pitanja o političkim sistemima i državnim uređenjima. Mir za kojim teži Ričard, deformitetni psihopata, ne može redukovati sva zlodela koja su mu prethodila. Grbavim leđima i kjubrikovskim pogledom Arpad Mesaroš stvara vam jezu, tenziju i mučninu da nikada ne biste mogli nekog drugog da zamislite u toj ulozi. Tokom praćenja predstave sva čula i receptori su napregnuti - ostaje dugotrajni miris zemlje u nozdrvama i slivanje krvi zabeležene u zenitu oka. Početni stihovi „Now is the winter of our discontent” podsećaju na ciklično ponavljanje zla.
„Tramvaj zvani želja” – Beogradsko dramsko pozorište
U okviru ovogodišnjeg „Belefa” premijerno je izvedena predstava „Tramvaj zvani želja”, u režiji Lenke Udovički. Iako je drama, kao i istoimeni kultni film sa Vivijen Li i Marlonom Brandom, nastala pedesetih godina prošlog veka, ona je i dalje aktuelna i društveno-angažovana tako da glasno progovara o položaju žena u društvu, alkoholizmu, preživljavanju u svetu koji je krajnje okrutan, kao i onim unutrašnjim borbama i slabostima u čoveku. Klasik koji je napisan tako da u svakom trenutku nailazimo na reference o našoj svakodnevici, uz sjajne mlade glumce i slojevit i kompleksan lik Blanš koju igra divna Branka Katić - zaključujemo da se tu ne može mnogo pogrešiti! Mana predstave je što se ne izvodi češće, s obzirom na to da se igra na maloj sceni (što je jedino ispravno rešenje radi stvaranja intimne atmosfere), te je prava sreća uhvatiti karte.
„Afera nedužne Anabele” – Narodno pozorište Niš
Predstava koja nas podseća i podstiče da se borimo za slobodu. Na samom početku predstave uz pomoć scenografije i muzike koja odaje mračnu atmosferu možemo da naslutimo da će nas ova priča uvesti u tešku temu koja se duboko tiče svih nas. Reditelj Igor Pavlović ovom predstavom smelo otvara pitanje moći, morala, individualizma i još mnoga sociološka pitanja. Ova priča govori o nekoliko ljudi koji su se, svako ponaosob, našli na nekoj raskrsnici i u zavisnosti od životnih okolnosti, ličnog morala, društvenog pritiska, odabrali put kojim će krenuti. U epicentru priče se nalaze Anabela iz naslova predstave, koja biva nedužno optužena i spaljena, filozof koji je svojim svedočenjem doprineo osudi Anabele i vlast koja je donela i izvršila presudu znajući da je Anabela nedužna. Predstava nas navodi da spoznamo važnost slobode prilikom donošenja odluka jer bez iste na svaki izbor možemo staviti znak pitanja. Ono što ovu predstavu čini posebno važnom za gledanje je činjenica da je svako od nas, poput aktera ove svrevremenske priče, kroz život bio ili će biti u situaciji gde mora da načini izbor. Nakon igrokaza postavljaćemo sebi pitanja poput: „Šta bih ja uradio da sam na mestu nekog od aktera?”
„Revolt” – Atelje 212
Predstava „Revolt” koja se izvodi u beogradskom pozorištu Atelje 212 delo je režiserke Jovane Tomić, koja je uspela da napravi magiju pomoću teksta britanske autorke Alis Berč. Oslikava položaj žena u vreme patrijarhata. Protkana je nizom duhovitih scena, a glumci koji su se našli na sceni Mira Trailović (Tamara Dragičević, Anja Mandić, Uroš Jakovljević, Jovana Stojiljković i Aleksandar Vučković) na slikovit način su nam prikazali sve prisutnije odnose između muškaraca i žena. Važno je istaći, da ovo nije obična komedija, niti predstava koju gledate kako biste odmorili mozak. Naprotiv, ovo je predstava koja nosi snažnu poruku i tera vas na razmišljanje. Veliku pažnju prilikom gledanja privlači to što se sve ono što se inače dešava izvan scene u ovom komadu odigrava baš na njoj. Glumci su tokom cele predstave na sceni i možemo videti na koji način se presvlače, šminkaju i ulaze u drugi lik koji je predviđen za sledeći segment radnje.
„Alisa u zemlji strahova” – Jugoslovensko dramsko pozorište
Predstava „Alisa u zemlji strahova” izvodi se u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, po tekstu Eve Mahkovic i u režiji Aleksandra Popovskog. Predstava na interesantan način, kroz odnos psiholog-klijent, uplovljava u misli klijenta, odnosno Alise, i prolazi kroz njen život pokušavajući da pronađe zbog čeka i kako je ona izgubila sve vreme ovog sveta. Tokom predstave sve vreme se polemiše o tome kako jednoj mladoj ženi, od svog detinjstva, pa do „finalnog suđenja”, „ponestaje vremena”, kako ga nikada nema i kako ga uvek juri. „Alisu u zemlji strahova” osim jedne veoma važne teme, odlikuje i scenografija, koja se ne može ne pomenuti. Osećaj koji se pojavi kada oni odu u Alisinu glavu/misli/sećanja i kada se zeleni tepih podigne i pokaže njen svet strahova je neprocenjiv. Vizuelni identitet ove predstave je najupečatljiviji deo, te ovu predstavu uz divnu priču, neverovatnu scenografiju i odličnu glumu, stvarno vredi pogledati!
„Betmen Robin Beograd” – Reflektor teatar
Pozorišna predstava „Betmen Robin Beograd” nastala je po romanima Jelene Bogavac „Betmen nad Zvezdarom” i „Robin sa Krsta”. Ovo je kompleksna porodična saga u kojoj se prošlost i sadašnjost stapaju u istom momentu, u istom gradu koji je obeležen ratovima, nepravdama, nacionalnom i ideološkom mržnjom. Priča prati grupu mladih muškaraca koji su, odrastajući na beogradskom asfaltu, postali svedoci uzdizanja svih onih koji to ne zaslužuju. Predstava spaja dva vremena – devedesete godine i današnjicu. Ovo je potresna, na trenutke duhovita i ironična predstava, sa upečatljivim momentima i živim dijalozima. Svaka od priča, nezavisno od vremena u kom se odvija, nosi vlastitu lepotu i tragičnost, dokazujući onu pravednost pozorišne umetnosti koja daje prostora antijunacima našeg doba.
„Magbet” – Beogradsko dramsko pozorište
Nikita Milivojević nam kroz Šekspirovo delo prikazuje jedan san ili pak košmar. Stvorena atmosfera uz senke, svetla, kostime, zvuk i pokret deluje subliminalno na gledaoca i uvlači ga u podsvest Magbeta. Šekspirove reči ponavljaju se i pojavljuju u obrisima tako da posle predstave ostajemo pod utiskom da smo taj surovi i začarani put moći proživeli u snu. Magbet se u svom ludilu deli na tri lika svaki podjednako zao kao prethodni, te nam ono unutrašnje cepanje ličnosti u bunilu postaje realno. Lejdi Magbet je pobuđena u svakoj od glumica i svaka u jednom trenutku izražava jedan od njenih šizofrenih aspekata. Kostimi i pokreti glumica ispoljavaju određenu dozu erotičnosti koja deluje u saglasju sa krvavom požudom za vlašću. Sve scene su pojedinačno poetsko delo za sebe, posebno komponovane slike koje nam se urezuju. A kraj i početak Magbetovog puta obeležila je povorka grotesknih likova na čelu sa Smrću. Predstava je potpuno jedinstveno iskustvo na našoj sceni i estetski i na način na koji je predstavljeno jedno u osnovi društveno-angažovano delo.
Dizajn: Jovana Bulatović; Aleksandar Veškovac