Kao što smo obećali, nastavak prikaza naših omiljenih predstava iz 2021. je tu, a prethodnog dela se možete podsetiti na linku.
„Te noći sam je video” - Jugoslovensko dramsko pozorište - Olivera Mitić
Od Jugoslovenskog dramskog pozorišta već smo uveliko navikli na sjajan repertoar i još sjajnije premijere. Prošle godine, među njima se našlo i prvo beogradsko izvođenje predstave „Te noći sam je video”, ambiciozne koprodukcije između četiri pozorišta iz Slovenije, Srbije i Austrije. Uz fragmentarnu strukturu preslikanu iz istoimenog romana slovenačkog pisca Dragana Jančara, po čijim motivima je i nastao sam komad, ovo je slikovita drama o ljubavi, ratu, uspomenama i onome što za njima ostaje. Pored odličnih performansi Milana Marića, Nataše Matjašec Rokšer, Danijela Joša i mnogih drugih, čije glumačko umeće blista tokom sva četiri sata trajanja predstave, ovo je delo koje odskače i dugo ostaje u sećanju i zbog načina na koji pristupa ispitivanju i preispitivanju ljudskog sećanja i njegove sposobnosti da oblikuje odnose koje međusobno stvaramo.
Ako je do sada već niste gledali, „Te noći sam je video” je predstava koju zasigurno ne smete propustiti u 2022. godini.
Fragmenti jednog života - šta znači videti ženu?
„Ćao svima” - Reflektor teatar - Aleksandra Vukadinović
Ovo je predstava koja menja čitav koncept pozorišne umetnosti na koju smo navikli, smeštajući publiku u jednu proširenu realnost koja traje gotovo čitavog dana. Predstava se bavi fenomenom „influensinga”, uticaja društvenih mreža i novih tehnologija na život čoveka. Na dan predstave postajete deo Viber grupe gde aktivno pratite kako influenseri provode svoj dan do večeri kada se virtuelna realnost stapa sa našom. Izvedba glumaca koja konstantno oscilira između dva sveta, odvešće vas u jednu transmedijalnu stvarnost koja se završava pružajući publici novo pozorišno iskustvo kojim će shvatiti da su influenseri ipak realni ljudi sa realnim problemima.
#ĆAOSVIMA: Ukrštanje virtuelnog i realnog koje pruža beskrajnu zabavu i ostavlja gorak ukus u ustima
„Knjiga o Milutinu” - Zvezdara teatar - Dijana Milićević
Monodrama koja na izvanredan način dočarava sva stradanja jednog seljaka – Milutina, koji, vođen dubokim patriotizmom i željom za odbranom slobode, oblači vojničku uniformu i zakoračuje u samo grotlo Prvog svetskog rata. Čiča Milutin započinje svoj monolog prisećajući se svih užasa koje je zajedno sa svojim saborcima preživeo, a nadasve svedena scenografija omogućava gledaocu da se usredsredi na svaku reč (i svaki uzdah) junaka sa šajkačom i da ih pretoči u potresne scene. Živo interpretirajući lik Milutina, Nenad Jezdić uspeva da održi emotivni naboj čitavog komada od samog početka, pa sve do kraja, prikazujući scenu na kojoj se objektivno ne događa ništa, a zapravo – dešava sve!
Duboko zadirući u nacionalni identitet (ali i dostojanstvo) jednog naroda, ovaj komad nagoni gledaoca da se zapita gde se na lestvici njegovog sećanja nalaze žrtve predaka, odnosno onih koji su svoj život položili za slobodu svih nas… i da li će bilo koje društvo, negirajući sopstvenu prošlost, moći da u vremenima koja dolaze iznedri heroje barem približne onima koje vešto zaboravlja. „Knjiga o Milutinu” je svojevrstan omaž srpskom seljaku, neustrašivom i borbenom, čija se veličina ogleda ne samo u srčanosti i junaštvu već, što je mnogo važnije – u čojstvu, podsećajući nas istovremeno na to odakle dolazimo, ali i kuda idemo.
„Vlast” - Narodno pozorište u Beogradu - Tatjana Vasiljević
Hrabar potez Milana Neškovića koji sabira dela sa istom tematikom - vlast kao sveopšti problem današnjice i uvek aktuelni Nušić, zasigurno će dugo zasmejavati publiku Narodnog pozorišta u Beogradu. Problemi države prenose se na problem društva i ljubavnih odnosa. Reč je o humorističkoj priči u kojoj se prepliću ambicioznost i lična korist, sreća i neobrazovanje. Reditelj pokušava da dočara ne samo kako narod vidi vlast, nego i poglede visokopoziciranog na običan svet. Talas onoga što se dešava danas, a tiče se politike između dvoje ljudi, politike društva i politike države, ne izaziva smeh kod pojedinca u stvarnom životu, međutim kompilacija Nušićevih dela na duhovit način prikazuje jednu od važnijih tema sa kojom se borimo. Stoga, ako težite magiji u spajanju onog nespojivog, tužnog i smešnog, predstava „Vlast” se odigrava u porodici i politici, ali i na daskama Narodnog pozorišta.
Iako je ušla u sve pore ljudskog života, moramo znati da vlast nije samo ono što se vidi i da još uvek mi biramo, hoće li vlast biti nešto korisno ili nešto grozno?
Nije vlast samo ono što se vidi
„Proslava” - Pozorište Promena- Jelena Ognjenović
Klasa mladih glumaca novosadske Akademije umetnosti poziva vas na svoju diplomsku „Proslavu”, u režiji profesora Borisa Liješevića! Kada se sala ispuni gostima proslava će započeti po podrazumevanom redosledu činova; porodica rasuta po raznostranim meridijanima susrešće se u svom nekadašnjem domu, ozarena lica i elegantna odeća okružiće prostranu trpezu, a pre predjela možda će izbiti i poneka bezazlena čarka. A onda će Krestijan, najmlađi sin, najednom izgovoriti: „Želeo bih da ovu proslavu započnem prvom zdravicom.”, i njegov gutljaj nenadano će pročistiti grla i razbistriti dugo potiskivana sećanja svih zvanica. Soba će otešnjati kada pod zidovima nabubre dugo ćutane istine, podstaknute oslobođenjem iz ropstva godinama izgovaranih laži, a veče porodične proslave eskaliraće u noć u kojoj će prošlost započeti svoju ispovest.
Dođite na proslavu jedne duboke porodične promene!
Noć koja je svečane košulje izvrnula na naličje
„Da, Jozef K. je ovde” - Ister teatar - Ana Mirkailo
Ovo nije apstraktna predstava za visokobrazovane - ovo je komad o svima nama. Prikazom bliskih fragmenata života obojenih konzumerizmom, ova predstava nam na nesvakidašnji način prikazuje apsurd kapitalističkog sistema. Likovi su takmičari čiji se svakodnevni život transformisao u izgradnju iluzije u sreći koja dovodi do neprestane jurnjave za posedovanjem materijalnih dobara. Komad kulminira u trenutku kada takmičari shvataju da u njihovoj igri nema pobednika. Njihova najveća sreća – odeća biva im oduzeta i oni upadaju u egzistencijalnu krizu. Poruka ovog dela je da bilo koji vid ekstremizma doprinosi ostvarivanju kazne u vidu usamljenosti.
Ilustracije: Ljubica Nožinić