Ženidba

„Gogolj je želeo da u prvi plan stavi i ismeje društvene anomalije svog vremena – licemerje, želju za statusom po svaku cenu, robovanje normama građanskog društva… Ženidba o kojoj on govori nije ženidba iz ljubavi. To je društvena obaveza, statusni simbol, ispunjavanje forme za kojom njegovi likovi čeznu, i upravo to je ono što ih čini komičnim. Iako je prošlo skoro dvesta godina otkako je komad napisan, sve te anomalije su i dalje aktuelne i itekako prisutne u svakom, pa i našem društvu, i o njima je uvek potrebno govoriti kroz pozorište.

Ono što me je, pored toga, podstaklo da se opredelim baš za ovaj komad je njegov psihološki sloj, odnosno maestralno iznijansirani Gogoljevi likovi, koji nisu crno-beli, već vrlo životni, istovremeno podložni i osudi i sažaljenju, koji zbog svoje bezvoljnosti, teskobe i lenjosti duha, straha da izađu iz sigurne čaure, nisu u stanju da naprave ...