Uobraženi bolesnik

U našem „Uobraženom bolesniku“ publici predstavljamo jedno moguće viđenje Molijera glumca, vođe svoje pozorišne trupe sastavljene od izuzetnih umetnika i Molijera čoveka. 
U našoj smo predstavu ostavili ono što inače pripada Molijerovom originalu (ovo je poseban žanr koji je Molijer prvi plasirao, komedija-balet), a najčešće se u interpretaciji „Uobraženog bolesnika“ preskače: eklogu (uvodnu scenu), pastirsku igru kao apologiju Luja XIV (Molijerovog zaštitnika na dvoru i kuma njegovog deteta) i intermeca (komade sa muzikom i plesom koji služe kao odmor od radnje, zagrevanje za naredni čin). 

U našoj predstavi se za vreme tih kratkih predaha od radnje komada do duše dešava nešto drugo, značajno po grupu glumaca koju gledamo (koja za prisutnog Luja izvodi predstavu što je bitna okolnost), a što publika u regularnoj izvedbi ne bi mogla da vidi: našli smo se na četvrtoj izvedbi „Uobraženog bolesnika“ 17. februara 1673. godinje. Zalazimo iza zavese i vidimo ...