Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji

Koprodukcija Kruševačkog pozorišta i Narodnog pozorištra u Prištini.

Reč reditelja

Ne umem da se odredim da li je Bora Ćosić moj omiljeni cinik ili moj omiljeni pesnik koji piše prozu. Paradoks. Nešto se u svetu pomeri sa svog mesta, i ceo mehanizam se upali i zaškripi da vrati stvar na mesto ili prosto shvati da je to šraf viška i nastavi dalje. Kao da šrafa nije ni bilo. I tako Bora Ćosić skuplja te odbačene šrafove i pravi nešto, neku mašinu nepoznate svrhe i sastavlja je po sećanju. Iako pre nikada nije postojala. Popravlja je po zvuku. Ne škripi kako treba. Nikada je neće završiti jer na njoj uvek postoji nešto za popraviti.

„Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“ ima u sebi inspiracije za bezbroj predstava. Ova predstava je naša, danas. Radovaću se svakoj sledećoj koju budem gledao jer ću znati kol...