Tektonika osećanja

“TEKTONIKA OSEĆANjA” Erika Emanuela Šmita je prvi dramski tekst koji sam poželela da režiram. Neobično dinamične, filmske strukture, duboko uronjen u psihološki saspens, bolno životan svojom temom o ljudskoj, partnerskoj nesigurnosti, sve ove godine (od 2008, kada sam ga dobila, odmah pošto ga je E.E.Šmit režirao u Parizu) mi je bio reper za lično, bolno, katarzično poniranje u sebe I svoja osećanja. 
Svet, kao većina reditelja, doživljavam dvojako – vizuelno i kao povod za dramsku priču. Progoni me slika domina, koje se ruše samo jednim laganim dodirom. I svet sa njima. Je li taj dodir bio nužan? Možemo li o tome da progovorimo u predstavi? 
O tome sam, sa mojim dugogodišnjim, dragim prijateljima, glumcima u ovoj predstavi, pokušala da prikažem ovaj gotovo kosmički poremećaj. Elementarnu katastrofu. Rat do smrti…Ljubavi. 
Specifičan žanr u kome Šmit piše svoje...