Sudnji dan

“Ima nešto arhetipsko u Labjutovim likovima – Ben je muškarac, konzervativan: njegov svetonazor je blago nagnut udesno, on ima porodicu, decu, u pravim je godinama sve to napravio i stekao, ima prilično poželjan posao za američkog, zapadnog belog muškarca njegovih godina. S druge strane, Ebi je žena, liberalna: emancipovana i daleko dominantnija, elokventnija od njega. Ona ruši jednu ali zato učvršćuje drugu vrstu stereotipa – ambiciozne, superiorne, usamljene žene, sa svim zahtevima koje emancipovana žena ima da ispuni, i s tim da se nije ostvarila kao majka. Ali dodir ta dva sveta zapravo nije sudar različitih, nego je priča o tome kako postoje dve strane u svakom čoveku, dva polariteta, i kako se taj dualizam u svakoj jedinki modeluje, pulsira.

Da je napolju neki pljusak ili mali zemljotres, ne bi se desilo preispitivanje, ne bi se otvorila fundamentalna pitanja među njima. Ne, napol...