Sluškinje

„Sluškinje“ Žana Ženea su priča o čežnji da se bude neko drugi, da se prevaziđu okovi sopstvene egzistencije, identiteta, socijalnog statusa. Naše dve protagonistkinje, Kler i Solanž, sluškinje, žude da zakorače u fizički i mentalni prostor koji doživljavaju kao posvećen, sakralan, prostor viših klasa. Za njih dve je to prostor navodne slobode u kom je čovekov život satkan od glamura, hedonizma, beskrajnih užitaka, ljupkih nesnalaženja u trivijalnosti svakodnevnog usled zaokupljenosti onim što je u životu zanimljivo, uzbudljivo, strasno, nesvakidašnje. Ono što one zapravo pronalaze u tom magičnom krugu u koji uporno vire i za kojim čeznu je hladna praznina narcizma, odsustvo empatije i neosetljivost onih koji imaju sve nesvesni kolika armija potlačenih radi za njihovu bezbrižnost. Ali u nemilosrdnom poniranju u esenciju ljudskog čemera Žan Žene ne priča priču o socijalnom nepravdi, ona je samo pozadina na kojoj on može da ...