Slika nepoznatog

Reč autora

„Lepo, baš lepo.“… Reči su Svatove supruge (sa krova zgrade parnjakuše), koja zajedno sa Svatom motri i kontroliše protok talasa u smeru mrtvi – živi. Zvuči konfuzno? I jeste. Ali, odakle početi? Ovaj roman (Izložba Miodraga Kajteza) zaista je pun, gust, teško prohodan, posebno za pozorišnu razradu. Ipak, deluje nam da smo uspeli da stvorimo autentičan svet na sceni, koji jeste potekao iz romana, ali se onda tokom svoga toka pretvorio u niz različitih rečica od kojih svaka ima svoju priču, da bi se na kraju krajeva sve našle u jednoj široj, većoj i sveobuhvatnijoj priči o svima nama ali i u svima nama.

Govorimo o nama koji smo na predstavi „Slika nepoznatog“ naporno i uporno i otporno radili, roman sebi prilagođavali, likove i situacije otkrivali i otvarali za novi scenski jezik koji vam sada nudimo na uvid. Da se opiše kako smo do ovakvog rezultata stigli, bil...