Rodoljupci

Sterijino ogledalo:
Da se vidimo, nasmejemo i postidimo*

Ako je istinita priča da pisac svojim radom stvara ogledalo koje vešto skriva u uglovima naših života ne bismo li se ponekad pogledali i ugledali stvarnu sliku i priliku kako izgledamo, ako je verovati predanju da to pisci čine sa željom da se i sami sretnu sa sopstvenim likom i delom sačinjenim u večito teškim vremenima na ovim večito tragičnim prostorima, ako je i Jovan Sterija Popović izgradio jedno takvo ogledalo za sebe i ljude svoga vremena (pre sto pedeset i više godina) da se vide i nasmeju i postide, danas je to njegovo veliko salonsko „stajaće ogledalo“ poprimilo zapanjujuću oštrinu i od „veselog pozorja“ davnih vremena ukazalo nam našu tragediju nagoveštenu u njegovim komedijama sa dobroćudnim ali i svojeglavo prgavim junacima.

U godinama pakla dvadesetog veka, Rodoljupci balkanskih plemena nisu bili ...